Фајненшел тајмс: ЕУ и НАТО гледали у погрешном правцу, опасност на Балкану

После ратова у бившој Југославији деведесетих година прошлог века, два главна фактора су помагала у стабилизовању Западног Балкана.

Једно је перспектива, ма како удаљена, прикључења ЕУ, што је охрабрило демократске реформе као и наду да ће чланство у ЕУ напокон учврстити помирење народа на Балкану.

Друга стабилизациона снага била је америчка подршка и претпоставка да ће САД или НАТО интервенисати ако би конфликт поново избио – као што је то био случај у Босни 1995. године и на Косову 1999. године, наводи Фајненшел тајмс.

Међутим, поред кризе око дугова у еврозони, избеглица са Блиског истока, Брегзита и растућег популистичког национализма, проширење ЕУ је за сада, чини се, замрло, оцењује британски лист.

У међувремену, амерички председник Доналд Трамп, како се стиче утисак, показује минималан интерес за рубове Европе, што је створило прилику коју охрабрена Русија користи да потисне утицај ЕУ и САД, у покушају да преобликује савезе и потенцијалне границе, пише Фајненшел тајмс.

"Москва игра на карту културних веза са православном словенском популацијом, а где год на Балкану има турбуленција руски утицај и умешаност нису далеко", наводи лист.

Докази сугеришу да је покушај пуча у октобру у Црној Гори, за шта су најпре окривљени српски националисти, подржан од руских безбедносних служби како би се омео приступ Црне Горе НАТО-у, пише Фајненшел тајмс.

Британски лист подсећа да је воз, који је послат прошлог месеца из Србије на Косово са натписом "Косово је Србија" на 21 језику, направљен у Русији и додаје и да су Москва и ЕУ на супротним странама опасног политичког спора у Македонији, као и да Никола Груевски дугогодишњи заговорник ЕУ можда сада нагиње ка Кремљу.

Русија такође подржава националистичког председника Милорада Додика у Републици Српској у позивима на референдум за независност босанских Срба од БиХ, тврди аутор чланка.

Најбољи начин да се наруши пропаганда Москве и спрече "мали зелени" из Русије да направе штету на Западном Балкану је да ЕУ и САД остану посвећене освајању срца и умова у овом региону, оцењује Фајненшел тајмс.

Какви год били његови властити ставови, то што је Трамп именовао за високе званичнике и саветнике људе који разумеју значај мирне Европе значи да ЕУ има шансу да задржи ангажованост Вашингтона.

Чак и док је перспектива евроинтеграција за балканске државе на чекању, лидери ЕУ имају полуге утицаја на ту ситуацију јер ЕУ као извор трговине, помоћи и инвестиција знатно надмашује Русију.

И поред свих културних веза са Русијом, практично цео миграциони талас са Балкана одлази у Европу.

Иако модел ЕУ има своју привлачност, понављање обећања и давање помало новца није довољно, а потребно је много више ангажовања ЕУ, сматра аутор текста.

То укључује пажљиво праћење ситуације, напоредo сa сузбијaњем руских дезинформација, као и честе посете лидера и званичника ЕУ како би пружили уверавања да још озбиљно схватају Балкан и његове проблеме.

"За то је потребна пре свега политичка воља, а без ње најнемирнији кутак Европе ризикује да склизне назад у мрачну прошлост, уз опасне импликације по остатак континента", закључује Фајненшел тајмс.