Под командом Брисела?

Док је амерички председник Доналд Трамп заокупљен америчким интересима, а Британци изласком из ЕУ, земље Европске уније се зближавају – тако бар показује резултат састанка министара спољних послова у Бриселу. Наиме, не само да се планира формирање заједничког командног центра за операције ЕУ, већ би то сада требало и да буде спроведено у дело. А то ће се одразити на мисије у Малију, Сомалији и Централноафричкој Републици.

Све то би требало да се озваничи под именом "Војно планирање и командне способности". Име је незграпно, али за то постоје разлози: дипломате ЕУ желе да избегну назив – штаб, како нико не би могао да помисли да се ради о заједничкој одбрамбеној унији. Против тога још влада велики отпор – и код Велике Британије, која је и даље чланица ЕУ, али и код других земаља Уније које се, када је реч о теми "одбрана", ослањају на НАТО.

"Веома важан корак"

И немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен оценила је у Бриселу да је реч о "веома важном кораку" у правцу заједничке безбедносне и одбрамбене уније. Француска и Немачка већ годинама покушавају да прогурају идеју о ефективнијој европској политици безбедности, а у септембру је убрзана израда одговарајућег немачко-француског документа. "Сада је све само постало конкретније", рекла је немачка министарка.

У командном центру требало би већ у марту да почне да ради 35 особа, а до јуна би требало да центар буде потпуно функционалан. "Ово представља један корак унапред, јер су до сада мисије ЕУ морале да буду организоване 'ад хок', из различитих земаља. Сада ће бити више контроле над мисијама ЕУ у иностранству", оцењује је Стивен Блокманс, експерт за спољну политику Европске уније из бриселског Центра за студије европске политике.

Без борбених операција

Таква контрола до сада је била могућа само када је реч о консалтингу и обуци европских армија. Наоружане мисије и даље не би смеле да буду руковођене из Брисела, па ће тако Лондон и даље да руководи "Аталантом", акцијом против пирата, а Рим "Софијом", акцијом против кријумчарења. Више дипломата у Бриселу нада се да ће и те мисије ускоро "доћи под кров Европске уније".

Међутим, док до тога не дође, министри спољних послова ЕУ уздају се у тзв. "коалицију вољних" – односно да део држава-чланица ЕУ промовише одбрамбене пројекте. То су такође најавиле и европске дипломате у Бриселу. Европски уговори у суштини дозвољавају такву врсту сарадње, иако то до сада није била пракса. Немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен најављује, између осталог, и могуће формирање "Европске болнице" и Европског одбрамбеног фонда.

Такав начин финансирања предложио је председник Европске комисије Жан Клод Јункер. Пет милијарди евра могло би да буде стављено на располагање – кроз изградњу беспилотних летелица (дронова) или производњу нове генерације борбених хеликоптера. До сада су државе-чланице саме издвајале око 80 одсто средстава за наоружање, што је, према мишљењу Комисије, дупли трошак. Европска комисија процењује да су, због недостатка сарадње земаља-чланица ЕУ, трошкови већи за 25 до 100 милијарди евра годишње. Према писању листа Ханделсблат, Берлин је до сада одбијао стварање таквог фонда.

Ипак једно питање остаје да виси у ваздуху: да ли је Европа на путу стварања заједничке европске армије? И немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен и шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини то одлучно негирају. Па и експерт за спољну политику ЕУ Стивен Бокманс каже да не може да замисли да "националне државе одустану од те моћи и своје војнике шаљу у мисије у иностранство у име ЕУ". То, на крају, остаје само сан оних који желе федерализацију Европе.