Странке у Немачкој подељене у вези са Ердогановим најављеним митингом

Експерт за питања унутрашње политике из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Волфганг Бозбах захтева, као и 77 одсто Немаца, да се Ердогану забрани планирани наступ, који се тумачи као "преношење" турске изборне кампање на немачку територију.

"Очито постоје они који мисле да сваки шеф владе или партије има гарантовано право да у Немачкој сме да води своју изборну кампању. То, међутим, није тако", сматра Бозбах и захтева да влада у Берлину и покрајинска Влада где живи највећи број 'немачких Турака', и где се очекује Ердоганов наступ, искористе све правне и политичке могућности како би спречиле његов долазак.

Покрајинска влада већ је предузела кораке у том правцу и затражила од савезне владе да спречи Ердоганов долазак.

"То је задатак савезне државе да се побрине да се такви наступи спрече, како у Северној Рајни Вестфалији, тако и у било ком другом месту", рекао је министар унутрашње политике те немачке покрајине Ралф Јегер.

Исто као и Бозбах и Јегер мисли чак 77 одсто Немаца, показала је актуелна анкета Еминд института за часопис Билд, према којој је свега 15 одсто Немаца против забране доласка Ердогана, најављеног за следећи месец.

Могући долазак Ердогана, који би требало да буде кратко заустављање на његовом путу ка Стразбуру, показао је, заправо, да немачки политичари различито гледају на цео тај политички догађај.

Док једни захтевају јасну забрану доласка Ердогана, тврдећи да се не сме дозволити "увоз" конфликата у Немачку и да би то могло да доведе до поделе друштва, дотле други сматрају да једна демократска земља, попут Немачке, мора да може да поднесе и такве наступе страних политичара.

Политичар из баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), "сестринске партије" свенемачке ЦДУ, Штефан Мајер, критички гледа на могући долазак Ердогана, "зато што турски председник жели да агитује за промену Устава, која би његову земљу могла да претвори у аутократију, или чак диктатуру".

Мајер, међутим, не види пуно правних могућности за ту забрну.

Правне могућности да се Ердогану забрани да дође у марту у Немачку и да се у Северној Рајни Вестфалији обрати својим земљацима, према мишљењу појединих немачких политичара, скоро да и не постоје.

"Ми не можемо, на жалост, забранити све оно што нам се не свиђа", рекла је политичарка из ЦДУ Камила Јусуф, оцењујући да би забрана могла да "иде на руку" Ердогана и његових присталица, а против забране је и политичар партије "Зелени" Очкан Мутлу.

Из редова владајуће Социјалдемократске партије (СПД) стигли су захтеви да влада у Берлину јасно каже када је Ердоган пожељан у Немачкој, а када није.

"Ердоган, као председник државе, код нас је у сваком моменту срдачно добродошао, али као заговорник ауторитативне државе није", сматра посланик СПД Дитмар Нитан, поводом тог питања, које је, изгледа, поделило и саме Турке у Немачкој.

Турска заједница у Немачкој је, наиме, најавила, да жели на око 400 скупова у земљи да агитује за једно "не" референдуму, док се, на другој страни, представници турске владе, током свог боравка у Немачкој, залажу за јасно "да" немачких Турака.

Немци подсећају да у њиховој земљи живи око 1, 4 милиона Турака, са турским пасошем, који имају право гласа у Турској и да је то за Ердогана, на априлском референдуму о уставним променама, један значајан број бирача.

Када је реч о могућој посети Ердогана у марту Немачкој, његови сарадници, према информацијама Билда, траже, не само у Северној рајни Вестфалији, већ у више немачких покрајина, место где би он могао да говори и где би могло да буде смештено око 10.000 људи.

Како Ердогана, чије посете скоро никога не остављају равнодушним, виде Немци, немачки политичари и медији?

Ердоган важи за тешког партнера са Босфора, премда аналитичари наглашавају да би, без обзира на све политичке разлике у виђењима и мишљењима, требало да у контактима с њим буде наглашено оно што је заједничко - од улоге Турске у одбрани Европе од исламског радикализма, преко интензивне привредне сарадње, до статуса милиона Турака у Немачкој.

Ердогана, међутим, виде и као захтевног, тешког партнера за разговор, чији се поступци не могу предвидети, нити се унапред зна хоће ли наступити као шармер или као аутократа.

Турски председник је понекад персонификација љубазности, а понекад наступа као нељубазни, агресивни деспот, сматрају аналитичари у Немачкој, земљи у којој су милиони његових земљака нашли "ухлебљење".

Ердоганови наступи у Немачкој, где га земљаци славе као "поп-звезду", а немачки политичари, углавном, критикују, изазивају увек коментаре, независно од тога шта он предлаже.

А, Ердоган, између осталог, предлаже да мали Турци прво уче турски, па тек онда немачки језик, упозорава на раст непријатељства према странцима и растућу исламофобију, говори "да" интеграцији и "не" асимилацији, критикује европску политику Меркелове, тражи оснивање турских гимназија...

Осим тога, Ердоган у Немачкој, као ни један други страни политичар, скоро увек направи политички спектакл, пошто га његови земљаци дочекају у атмосфери турских застава и музике, чежње за далеким евро-азијским просторима и реалности на немачком тлу, емоција и - обећања.