Годишњица Мастрихтског уговора

Уговор, који је створен нови политички ентитет - ЕУ, ступио је на снагу 1. новембра 1993. године. Мастрихтски уговор је настао после распада Совјетског Савеза и уједињења западне и источне Немачке.

Европска унија је описана као ентитет сачињен од три стуба: први стуб чине три постојеће Европске заједнице - Европска заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију.

Други стуб чини систем заједничке спољне и безбедносне политике, а трећи обухвата сферу која се односи на правосуђе и унутрашњу политику.

Овим уговором наложено је успостављање монетарне уније посредством увођења јединствене валуте у три корака, најкасније до 1. јануара 1999. године.

Уговором о Европској унији државе чланице означиле су уједно нову етапу у интегрисању „народа Европе у све чвршћу Унију, у којој се одлуке доносе што је ближе могуће грађанима“.

Уговором је ојачана улога Европског парламента у законодавном процесу и уводи се поступак суодлучивања, проширују се подручја у којима се одлучује квалифицираном већином те се начело супсидијарности (другостепено одлучивање) поставља као опште начело Европске уније.

Дојче веле примећује да 25 година од потписивања Уговора у Мастрихту, Европска унија све више личи на Југославију с краја осамдесетих година прошлог века.

"На врхунцу финансијске кризе, готово све земље су прекршиле критеријуме из Мастрихта", наводи Дојче веле и додаје да већина земаља еврозоне у међувремену држи под контролом свој државни дефицит.

"Што се тиче укупног задужења државе, ту су испод границе од 60 одсто БДП-а у 2015. биле само Естонија, Летонија, Литванија, Ч0ешка, Словачка и Луксембург. Немачка је 2016. прошла без новог задужења, али је с укупним дугом од 70 одсто БДП, знатно изнад дозвољене границе", наводи Дојче веле.

Иако су, како се наводи, критеријуми прекршени више од 200 пута, казна није изречена ни један једини пут.

"„Нико не жели да другом изрекне новчану казну јер тачно зна да би и он за неколико година могао да дође у такву ситуацију и желео би да се и према њему поступа са разумевањем", каже Оливер Зиферинг са Високе школе за јавну управу и финансије у Лудвигсбургу.

Другим речима, потенцијални прекршиоци суде актуелним прекршиоцима.

Иако папир трпи готово све и казнени механизам не функционише, економиста Зиферинг сматра да су правила из Мастрихта неопходна: већ и само то што постоји контрола има одговарајући ефекат.

Иначе, два најважнија критеријума стабилности евра односе се на дисциплину државног буџета: ново задужење буџета у једној години не сме да буде веће од три одсто бруто друштвеног производа (БДП), а укупно задужење државе не веће од 60 процената БДП.