Дојче веле: ЕУ данас као Југославија уочи распада

Немачки медиј тврди да је уједињена Немачка у Мастрихт донела као мираз не само своју економску силу већ и историјски условљену слабост, те да је, као "политички патуљак", пренела ту особину и на ЕУ. Као пример наводи одсуство доследног спољнополитичког става на Балкану.

"Можда нико и није био у стању да у годинама после Мастрихта одмах схвати какве су грешке Европској унији стављене још у колевку, али би њихово игнорисање могло довести до краја Уније", упозорава се у тексту.

Дојче веле оцењује да је "један од прастарих грехова ЕУ била неспособност да правилно процени југословенску кризу, да превентивно делује и спречи рат или да изврши озбиљан миротворан утицај после избијања сукоба".

Како указује, управо је Европска заједница у време распада јужнословенске државе – а то је било време рођења ЕУ – била недоследна у заступању прокламованих вредности.

Тај портал истиче да је у време Хладног рата Западна Немачка била "и привредни див и политички патуљак".

"Та особина се у Мастрихту пренела и на ЕУ. За ових 25 година патуљак није нимало порастао. Потпуно су заказале и повремене терапије с 'безбедносним и спољнополитичким хормонима раста'. Рецимо, још не постоји консеквентна спољнополитичка линија на Балкану. А такозвани Западни Балкан, препуштен себи, периодично се враћа својим трибалним коренима", oцењује се у тексту.

На унутрашњем плану, како се наводи, Унији недостаје способност постизања консензуса.

"Тврд став Немачке у светској финансијској кризи као и великодушност Берлина за време избегличке кризе можда јесу производ тренутне немачке финансијске и хуманитарне логике. Али, немачка доследност у тој логици делује на очување мира у кући као трајни токсин", објашњава портал.

Токсичност се, указује Дојче веле, могла развити јер су оба става дошла на крају, а не на почетку лошег развоја догађаја, а као пример наводи то да су приликом пријема Грчке у еврозону западне земље Атини глатко прогледале кроз прсте, а исто се десило приликом пријема Бугарске, Румуније и Хрватске у ЕУ.

"Даблински споразум, по којем избеглице могу тражити азил само у земљи у коју су први пут крочили на тло ЕУ, годинама је штитио Немачку, преоптеретивши средоземне земље. Тврдоглаво игнорисање те чињенице направило је од Медитерана масовну гробницу, а од сиријске трагедије – европску избегличку драму", наводи се у тексту.

Констатујући да актуелно стање ЕУ све више подсећа на Југославију уочи распада, Дојче веле наводи да, ако се катастрофа у Титовој држави може свести на једну формулу, онда она гласи: перманентна редукција југословенског друштва на наводне заједнице порекла у комбинацији са економском кризом.

"Политичке и економске противречности су се преко ноћи вулгарно етнизирале. Тада је то у очима западних посматрача изгледало као атавизам, одступање од главне струје историјског напретка. Нажалост, 25 година после свега мора се констатовати да је распад Југославије означио почетак, а не крај једног кобног тренда", истиче немачки портал.

Дојче веле предлаже "једноставну спасоносну формулу" – земље које чине Унију требало би да се удруже у сложну заједницу вредности и тако доследно наступе према окружењу, али и да примењују истинску солидарност унутар ЕУ, и то из спознаје да је боље на време улагати него после интервенисати.

"ЕУ мора достићи стварну солидарност, финансијску одрживост за све чланице и да се оспособи да заиста сложно делује, иначе ће пропасти", закључује немачки портал, уз упозорење да је времена све мање.