Катар – од бедуина до милијардера

Бисер Персијског залива – тако би укратко могао да се опише Катар, земља у којој живи 350.000 становника, али у којој ради више од милион и по странаца. Катар је емират у којем је већ више од 150 година најутицајнија породица Ал Тани.

Неколико година заредом Катар је прва земља у свету кад се гледа бруто домаћи производ по глави становника. На листи је испред Луксембурга, Сингапура, Брунеја. Звучи готово нестварно, али пре само 70 година, то је било једно од најсиромашнијих места на планети. Становници Катара, који је тада био британски протекторат, живели су од риболова и продаје бисерних шкољки.

"Морали смо да градимо куће од камена и дрвета, живели смо и у шаторима. Зими смо одлазили у пустињу, лети на море, тако су изгледали наши дани. Сада је живот другачији, много зграда, кула, све је ту, телефони, радио-станице, много ствари које су другачије. И оно што видите сада, после 10 година, исти део града нећете моћи да препознате", тако Сад Исмаил ал Џасим описује живот у Катару некад и сад.

Он има једну од најузбудљивијих биографија. Био је поштар, учитељ, боди-билдер, лежао је на ексерима и стаклу, радио је у водоводу, био је ватрогасац, пише песме... Међутим, највише воли да прича о времену пре открића нафте и гаса. Тада је био ронилац, ишао је на море како би тражио бисере. Данас је један од најстаријих ловаца на бисере у Катару.

"У летњем периоду на море смо ишли у великим бродовима. Брод је имао капетана кога су звали нохада, његовог помоћника су звали секуни. Био је ту онај који рони и тражи шкољке, односно рејс, његов помоћник је сејп, и ту је још један човек који је веома важан – нахам, он је певач на броду, људи слушају његов глас, и због тога се не осећају много уморно", описује Сад Исмаил.

Статистика каже да мора да се извади и по неколико хиљада шкољки да би се пронашао само један бисер. У време Сада Исмаила ал Џасима, то је било много тешко, зато што се ронило на дах. Последњи бисери из Катара отпловили су за Индију, па даље у Француску и Италију.

Од земље номада до земље милијардера

Крајем тридесетих година прошлог века у малом месту Духан, на западу земље, појавила се нафта. Катар је почео да је продаје свету и од тада више ништа није било исто. Међутим, прави развој креће тек седамдесетих година. Катар је 1971. добио независност од Велике Британије, а тих година је у Персијском заливу откривено највеће појединачно налазиште природног гаса на свету. Енергент који је некада сматран готово безвредним ће преко ноћи трансформисати земљу и од Катара направити оно што видимо данас. 

Можда је најбољи симбол данашњег Катара такозвана "Перла". То је стамбено-пословни комплекс који се простире на чак четири милиона квадратних метара.

"Група бизнисмена из Катара одлучила је да ово историјско место буде подсећање на земљу из времена бисера. Направили су вештачко острво, назвали су га 'бисер Катара', што асоцира на историју, али и на будућност", каже Мухамед ал Фатих из "Јунајтед дивелопмента", компаније која је саградила "Перлу".

Бисер Катара се састоји од 10 зона. Европљанима је најпривлачнија катарска "мала Венеција", односно Канат квартир. Грађен је у медитеранско-мароканском стилу и најшаренији је део "Перле". Једна од најатрактивнијих зона "Перле" је Порто Арабија – лука са луксузним јахтама, окружена високим кулама.

"У Порто Арабији се налази 10 кула. Сада ту живи скоро 18.000 људи, у Канат квартиру имамо више од 6.000 станара. 'Перла' је тренутно најатрактивнија туристичка зона у Катару, и чак најатрактивнија у земљама Персијског залива", каже Мухамед ал Фатих.

Катар највећи развој бележи у последње две деценије. Негде на почетку тог пута, овде је почела да ради српска фирма "Енергопројект". Не граде као грађевинска фирма, раде као консултанти, али су од тада, па све до данас, они задужени за велике пројекте у вези са струјом и водом. 

"Први пројекат '91. године је био изградња неких двадесетак трафостаница, и тад кад смо ми дошли, овде је било 95 трафостаница. Данас у Катару има преко 350 трафостаница и барем на 80 одсто тих трафостаница је 'Енергопројект' био консултант", каже регионални директор компаније "Енергопројект – Ентел" Момчило Мрвић.

Бора Милутиновић: Биће то Светско првенство из снова   

Прекретница за Катар је 2022. година. Он ће тада бити домаћин Светског првенства у фудбалу. Биће то прво Светско првенство организовано у некој арапској земљи.

Због тог догађаја, Катар је данас једно од највећих градилишта на свету. У целој земљи граде се нови стадиони. Један од њих је "Калифа" у Дохи. Имаће 60.000 места, и на њему ће бити игране неке од најважнијих утакмица. Испред тог стадиона чека нас наш човек – Бора Милутиновић. Кренуо је из Бајине Баште, али је онда мењао не само клубове већ и континенте. Тренирао је фудбалере од Азије до Америке.

"Сад сам у Катару, имао сам среће да радим у клубу Ал Сад 2004. и 2005. године. Сада сам саветник људи који организују Светско првенство 2022. године", каже један од наших најпознатијих фудбалских тренера.

Сматра да људи претерују када кажу да је он један од најзаслужнијих што је Катар добио Светско првенство, али да не претерују када кажу да ће то првенство бити другачије од свега што су људи до сада видели.

Неће се играти лети, када температуре достижу и 50 степени, играће се у новембру и децембру, када је за фудбал идеално. За сваки случај, стадиони ће имати расхладну технологију која спушта температуру на идеалних двадесетак степени.

"Ја могу да кажем да ће то бити идеално Светско првенство, да ће раздаљина између стадиона бити највише пола сата, сад праве метро, то ће бити Светско првенство где у једном дану човек може да види две утакмице, биће идеално за гледаоце који желе да уживају уз фудбал и упознају Африку, Азију", наводи Милутиновић.

Српски лекари у Катару

Наш пут у Катар, у сарадњи са амбасадом те земље у Србији, организовало је Удружење српско-катарског пријатељства. То су људи који су некад радили или данас раде у Катару или за катарске фирме.

Један је др Небојша Поповић. Био је рукометаш, освајач златне медаље са Олимпијских игара у Минхену 1972. године. Касније хирург који је многим спортистима продужио спортску каријеру. Сада ради као саветник генералног менаџера Аспетара, водеће клинике за спортску медицину у Катару.

"Када сам ја дошао овде, нашао сам фантастичну зграду, јако добро опремљену, у пустињи, и прво питање које сам поставио: а шта ће Катару таква феноменална болница спортске медицине? Међутим, сазнао сам да Катар жели да буде светски лидер у спорту, овде се организује 70 великих спортских светских приредби годишње", каже др Поповић.

Аспетар је покренуо и научни часопис за спортску медицину, јер, како каже Небојша Поповић, свака озбиљна болница мора да има такав часопис. Клиника је покренула и сарадњу са медицинским радницима у Србији. До сада је око 40 физиотерапеута и доктора било у Катару.

"Међутим, то су уговори на четири године и после тога наши стручњаци се враћају кући, а долази нова група. Тако да је од почетка наш пројекат био направљен да буде "вин-вин" за обе стране, а не да узимамо најбоље стручњаке из Србије, па да тамо остане празан простор", истиче Небојша Поповић.

Ислам и номадска култура

Осим приче о нафти, гасу, економском чуду, Катарцима је веома стало да традиције и културе. Катара је стари назив за Катар, коришћен до 18. века. Тако се зове културно село, смештено на идеалном месту, на плажи са погледом на Вест беј, центар Дохе. 

"Катара је идеја бившег емира, шеика Хамада бин Калифе ал Танија. Пројекат је изузетак у овом региону, имали смо сан да Катара постане светионик културе", каже Салем ал Мери из тог културног села.

Једна од најважнијих манифестација у Катари јесте Фестивал културне различитости. Одржава се у амфитеатру изграђеном у грчко-римском стилу, има пет хиљада седишта. То је једини амфитеатар на Блиском истоку који је окренут према мору.

Људи из Катаре кажу да су скоро све земље света представиле нешто од своје културе на овом месту. Прошле године је на фестивалу било и Културно-уметничко друштво "Абрашевић" из Ваљева.

У последње две деценије, чланови владајуће породице Ал Тани су уложили доста новца у уметност и културу. Катар је данас један од највећих купаца уметничких дела у свету. Скоро 10.000 експоната из целог исламског света налази се у Музеју исламске уметности, згради смештеној на вештачком полуострву које гледа на модерну Доху.

Зграду је осмислио кинески архитекта Пеи, који је шест месеци путовао по муслиманским земљама, тражећи инспирацију. Музеј је отворен 2008. године и дневно га посети најмање 3.000 људи. У њему су експонати са три континента из 1.400 година дуге историје ислама.

Осим утицаја ислама, на живот у Катару снажно је утицала бедуинска, номадска култура. О својој историји, Катарци највише подсећају на национални празник 18. децембра. Тог дана 1878. године, шеик Џасим бин Мухамед ал Тани, оснивач модерног Катара, успео је да уједини локална катарска племена.

Сваке године, у месту Дарб ел Саи, старији Катарци млађима покушавају да пренесу како је изгледао живот у време шеика Џасима. Деци је најзанимљивије главно превозно средство из старих времена – камила.

"Веома је важно пренети поруку о традицији млађим генерацијама. Морамо да их учимо о камилама, о томе како су се наши преци жртвовали када су на камилама прелазили велике раздаљине. Данас имамо нове технологије, аутомобиле и то је веома лако, али морамо да им објаснимо, и то је веома важно, како су то радили наши преци", каже старији Катарац Абдулрахман Ахмед Елбади ал Мади.

Тешко је рећи ко има јачу страст: Катарци који воле камиле или они који воле коње. Овде се налазе неки од најбољих коња на свету: из Француске, Енглеске, Немачке, Норвешке, Белгије, Холандије, Катара... 

Коњи су у Катару много више од спорта, они су страст, традиција, али и веома озбиљан бизнис. Клађења на коњским тркама овде нема, јер је оно забрањено у исламском свету. Али и без тог новца, то је веома озбиљан бизнис.

"Постоје коњи који коштају милион долара, два, три или четири. Зависи од коња, од тога колико су му добри резултати, каква му је статистика, рејтинг", објашњава генерални менаџер клуба "Катар рејсинг" Насер Шерида ал Каби.

Камиле и необични џокеји

Међутим, најзанимљивије трке су оне на око сат времена вожње од Дохе у месту Ал Шаханија. Укупно 2.239 камила спрема се за трку. У једној трци учествује 28 камила, а веома је интересантно да их не јашу људи него роботи.

Трке се директно преносе на телевизији, а навијачи, тренери, власници – сви они нису ни на старту ни на циљу. Све време трке возе се у аутомобилима, поред стазе за камиле. Трка траје око седам минута. Када се заврши, 30 секунди касније креће нова трка, са нових 28 камила. И тако без престанка, два и по сата.

Просечна брзина камила је између 30 и 40 километара на час. И ту се враћамо на роботе с почетка приче. Камиле не могу да постигну велику брзину ако носе тежак терет. Зато се користе роботи. Сваки има свој дрес, шарени су као прави мали џокеји, а тешки су око пет килограма.

Имају технологију која омогућава камилама да чују глас свог тренера, а у роботу се налази и мали бич. Благим ударцима и гласом мотивишу камиле да трче. На крају трке, проверава се да ли је све било регуларно, односно да ли се у роботима налазило нешто чега ту не би смело да буде.

Камиле и роботи, тешко да постоји бољи спој традиције и нових технологија. Много је контраста и занимљивих ствари које заједно помажу да се разуме шта је Катар био некад и шта је данас.

Ловац на бисере Сад Ислам ал Џасим је од бившег емира, шеика Хамада, добио а поклон продавницу у Сук Вакифу, главној туристичкој атракцији Дохе, која својим изгледом потпуно одудара од остатка града. Страни туристи често свраћају како би чули његову причу, причу о томе како је земља нафте и гаса изгледала некада.