Дојче веле: За једне одлив, за друге прилив мозгова

Румунска докторка Елена Јоана Браицу је 2009. године, две године након што је њена земља постала чланица ЕУ, отишла у највећу клинику Немачке – берлински Шарите.

"Добро сам живела у Румунији, али за мене је било важно да самој себи докажем да у функционалнијем систему могу да почнем од нуле", навела је докторка Браицу за Дојче веле.

Та лекарка не може ни да замисли да се врати у своју домовину и мада се, како каже, у Немачкој много више ради, боље су шансе да се напредује.

И Ана Димитрова такође се надала бољим шансама за напредовање у каријери, када је емигрирала пре 20 година. Та 40-годишњакиња једна је од ретких врхунских менаџерки у Немачкој која има страно порекло.

"Након промена, одмах ми је било јасно да желим да студирам у иностранству. Хтела сам да студирам економију и да из прве руке учим како функционише тржишна привреда", навела је Димитрова.

Та Бугарка била је студент генерације на Универзитету Ерланген-Нирнберг, а одмах након студија, добила је посао у предузећу "Манесман", а сада је у руководећим структурама концерна "Водафон".

Хиљаде младих из Бугарске креће истим путем који менаџерка Ана Димитрова већ одавно има иза себе.

Према актуелним статистикама, у Немачкој је 2015. живело 225.000 Бугара. Многи од њих су високообразовани. И док немачко тржиште профитира од усељавања, Бугарска своди негативан биланс.

Бугарска академија наука полази од тога да ће за пет до десет година тој земљи недостајати 400.000 квалификованих и високо-квалификованих радника.

"Најјаче погођен медицински сектор" 

Сличне проблеме има и Румунија која је такође, као и Бугарска, те 2007. примљена у Европску унију.

Дојче веле наводи да је истина да земље профитирају од тога што они који су емигрирали издржавају своје породице, али је недостатак квалификоване радне снаге све видљивији, а најјаче је погођен медицински сектор.

Из Румуније је, откако је постала чланица ЕУ, отишло 43.000 лекара и апотекара. Само у Немачкој ради 5.000 медицинских радника из те земље.

Млади румунски зубар Костас Ифандопол је пре скоро три године донео одлуку да се пресели у Берлин. Њега су на тај корак првенствено натерали финансијски разлози.

Након завршеног факултета у Букурешту радио је годину дана као стоматолог у Румунији. Убрзо му је постало јасно да сан о сопственој ординацији у својој земљи не може да оствари.

"Дугорочно гледано, у Немачкој имам много боље шансе, јер овде могу да добијем повољан кредит који нећу морати да отплаћујем 40, већ 15 или 20 година", казао је Ифандопол за Дојче веле.

Тренутно ради у једној ординацији у Берлину и каже да зарађује "отприлике десет пута више" него што би зарађивао у Румунији.

Тај пут бира и све више бугарских лекара. Земља која броји седам милиона становника тренутно има 28.000 лекара. Пре седам година тај број је износио 35.000.

Док Бугарска и Румунија брину бриге за будућност, немачке клинике профитирају од усељавања стручњака из источне Европе.

„"Без лекара из источне Европе у појединим деловима Немачке не би уопште било лекарског особља. Начелник одељења је Бугарин, госпођа Браицу је Румунка, а имамо још једну асистенткињу такође Бугарку. Сви они су добро образовани, талентовани за стране језике и веома брзо се уклапају у овдашњи систем", рекао је директор Клинике за гинекологију у Шаритеу Џалид Сехул.

Према једној студији Уједињених нација, око 3,4 милиона Румуна ради у иностранству. И у Бугарској је последњих деценија знатно опао број становника.

"Исељавање је био тежак ударац за бугарску привреду, јер се махом ради о висококвалификованим стручњацима", казао је председавајући у Немачко-бугарској индустријској и трговинској комори Митко Василев.

Он је навео и да се немачки инвеститори у Бугарској стално жале на недостатак квалификоване радне снаге.

Међутим, они који истражују миграције знају да није само по себи лоше то што "боље квалификовани напуштају своју земљу".

"Ако се инвестира у образовање, не мора неминовно да дође и до смањења броја људи у тим земљама", рекао је Херберт Брикер са немачког Института за тржиште рада и истраживање занимања.

Исељавањем ће се као темом – и то не само лекара – Румунија и Бугарска бавити још дуго.

Једно истраживање Фондације "Фридрих Еберт", показује да 43 одсто Бугара и 40 одсто Румуна планира да напусти земљу. Ипак, приче као што је она Тање Шнел уливају наду.

Након успешно завршеног факултета у Немачкој, она се вратила у своју домовину и то са својим супругом Немцем. У најсиромашнијој земљи ЕУ, они су успели да себи осигурају егзистенцију.

"Ја сам се вратила зато што волим Бугарску и зато што желим да овде нешто покренем", рекла је Шнелова.

Има двоје деце и посветила се заштити природне средине. Не жали што се одлучила за своју домовину.

"У Бугарској ми, истина, недостају немачка библиотека, бициклистичке стазе, дечја игралишта, добра медицинска нега. Али истовремено имам осећај да сам овде кориснија, да много више тога могу да покренем него у Немачкој, на пример у заштити животне средине. То је оно што ми даје снагу", закључила је Тања Шнел.