Клисура реке Градац добила виши ниво заштите - прву категорију за предео изузетних одлика од међународног значаја

Осим тока Граца, дугог 28 км, новом ревизијом заштите обухваћено је шире подручје клисуре од Подбукова до Ваљева. Ту су станишта реликтиних биљака: црног граба, мечје леске, брдског бреста и дивљег ораха. Река је богата пастрмком и липљеном, а клисура позната по поскоку, нашој најотровнијој змији, али и другим строго заштићеним врстама.

„Заштићено подручје клисуре реке Градац са 1268 ха проширено је на 3402 ха. Тако да су сад дефинитивно нађени и мрки медвед и вук, видра, за њу се одувек знало, заштитни знак Граца, сури орао, велика ушара која је европска сова, сиви соко, пузгавац, дивља мачка", наводи Огњен Крнетић, из Еколошког друштва Градац.

Заљубљеници у природу воле и чувају Градац, бисер ваљевског краја:

„Боравак на Грацу доживљавам умирујуће доста и трудимо се, колико можемо, да дођемо овде и да шетамо“.

„Безмало сам сваки дан овде, а лети баш сваки дан, тако да за мене нема алтернативе - Градац, Градац и само Градац“.

„Највише волим ову природу. Највише волим овај мир који Градац са собом доноси“.

Манастири Лелић и Ћелије красе ову клисуру. Градац је привлачан и спелеолозима, јер има 70-ак пећина. Ваљевски планинари одржавају и маркирају стазе, које радо походе њихове колеге из других крајева.

„Такође им показујемо неке од археолошких локалитета, попут Јерининог града и војничке куле на Ћелијском брду. Поред постојећих стаза у плану је трасирање и нових стаза које ће бити намењене не само обичним шетачима, већ и правим авантуристима", истиче Александар Добрисављевић, председник ПСД „Маглеш" Ваљево.

Ове године требало би да буду постављене информативне табле о правилима понашања у пределу изузетних одлика.