Верници за Божић у Витлејему, у Алепу прва миса после пет година

У Витлејему 2.500 палестинских и страних верника присуствовало је поноћној миси у Цркви рођења Исусовог, саграђену над пећином где хришћани верују да је рођен Христ. Међу присутнима су били и палестински председник Махмуд Абас и други палестински званичници.

Надбискуп Пјербатиста Пицабала, апостолски админстратор латинског партријарха Јерусалима, поглавара Римокатоличке цркве у Светој земљи, позвао је на саосећање са избеглицама и окончање насиља на Блиском истоку.

"Затворена врата, закључане границе чак и пре личних и политичких избора, метафора су страха који неизбежно рађају насилна динамика садашњег времена", рекао је надбискуп.

Атмосфера је била свечанија и повољнија за трговину него прошле године када је талас насиља потресао Израел и Палестинске територије, због чега је било мање посетилаца у Витлејему.

На северу Израела више од 25.000 људи учествовало је прослави Божића у Назарету, граду где је Христ провео своје детињство.

Избеглички чамци на мору су тест наше хуманости, поручио је аустријски бискуп Егидиус Зивковић у својој проповеди у оквиру овогодишње божићне мисе, која је била у знаку избегличке кризе.

Подсетио је да је и света породица морала да бежи и да би Исус 2016. засигурно био у једном од избегличких чамаца.

Као и Исус, који је пореклом са Блиског истока, многи људи данас беже од неправде, подвукао је бискуп.

Он је скренуо пажњу верницима на инсталацију уметника Хајнца Ебнера, која је постављена испред олтара у катедрали у Ајзештату, а на којој се налази Исус као беба на избегличком чамцу и са божићном звездом од бодљикаве жице.

Чамац, како је нагласио бискуп, приказује дубоку моралну кризу са којом је суочено човечанство.

"Ко као хришћанин данас пориче потребу за хуманошћу, не живи божићни дух", сматра он.

Истовремено упозорава да због страха не треба попустити тероризму.

"Гнусни терористички напади, као они у Берлину не смеју успети да дестабилизују наше друштво", нагласио је он у проповеди која је уживо преношена на телевизијама немачког говорног подручја.

У Европи страх од могућег насиља је био једна од главних брига, пошто је мање од недељу дана прошло од када је нападач са камионом улетео на божићни вашар у Берлину и убио 12 људи. За напад је преузела одговорност Исламска држава. Безбедност око места прославе појачана је у више европских градова, међу којима у Милану, у Италији где је осумњичени нападач из Берлина убијен. У главном граду Немачке становници и туристи палили су свеће и полагали цвеће на место где је извршен напад.

У својој божићној поруци немачки председник Јоаким Гаук позвао је да се "не осуђују уопштено групе људи" у алузији на избеглице.

Немачке власти желе да охрабре јавност забринуту после напада у Берлину. Тај напад је отркио велике недостатке у антитерористичким мерама владе, и оживео полемику око милиона миграната које је земља прихватила од прошле године.

У Фрацуској, погођеној нападима џихадиста од почетка 2015. године, мобилисано је више од 90.000 полицајаца, жандарма и војника је мобилисано.

У САД председник Барак Обама и његова супруга Мишел упутили су суграђанима своју последњу божићну поруку из Беле куће, подвлачећи вредности које уједињују Американце без обзира на њихову веру, у тренутку када им је земља посебно подељена после оштре председничке кампање када је изабран популиста Доналд Трамп.

"Идеја је да сваки од нас треба да буде заштитник свог брата, своје сестре, да треба да се опходимо према другима као што желимо да се они опходе према нама", рекла је Мишел Обама.

У Сирији католичка заједница у Алепу спрема се да прослави прву мису у последњих пет година у катедрали у старом делу града.

На југу Филипина, једној од главних католичких земаља на свету, 13 људи је повређено у експлозији близу цркве где су верници долазили на мису. Прослава у тој земљи је такође под сенком невремена, хиљаде људи евакуисано је и десетине лука је затворено пред најављени долазак тајфуна.

У Ватикану папа Фрања, духовни вођа 1,2 милијарди католика, синоћ је предводио мису на Бадње вече, а у својој божићној поруци говорио је о саосећању са децом која пате у ратовима и беди, али такође са онима којима се "не дозвољава да се роде".