Кјеза: Русија ће имати све више савезника у Европи

Ђулијет Кјеза је новинар и публициста, али и политичар. До 1991. био је члан Комунистичке партије Италије, а касније европарламентарац у клубу социјалиста. Због позива да учествује на конференцији у Русији коју су Естонци означили као шпијунску, ухапшен је и депортован из Талина. Упркос том лошем искуству, верује да ће Русија имати све више савезника у Европи, пре свега у европској десници.

"Левичари, нажалост, и даље бране амерички начин живота. То је левица у Европи данас. И они умиру. Политички умиру. Они неће потрајати дуго јер немају алтернативних идеја. И Европа ће отићи у веома дубоку политичку кризу. Ова Европа, европски парламент, европске институције данас нису уопште демократске. И нажалост, Европска левица подржава овакву ауторитарну структуру која људима брани да се изразе", каже Кјеза који је у Београду промовисао своју књигу "Русофобија".

Некада члан комитета за сарадњу Уније и Русије, али и неко ко је више од деценије живео у Русији, каже да Запад - тј. Европа и Америка ову земљу не разумеју.

"Постоји велики део света који не прихвата више америчку доминацију. Ту су Русија, Кина, велики део Латинске Америке. Постоји велика већина, од шест милијарди људи која не верује да ће америчка доминација постојати у 21. веку. Како западњаци мисле да могу да убеде Кину, Индију, да буду Америка? То је немогуће. Немогуће јер то није део њихове културе. Ја сам малкице оптимистичан због доласка Трампа. Од њега очекујем неке промене по питању Русије, које ће имати последице по читаву Европу", каже Кјеза.

Запад је на Путина, тврди Кјеза, почео да гледа као на Бабарогу 2002. године, две касније од доласка на власт.

"Сећам се кад је Путин на телевизији отворено рекао - веровали смо да на фер односу можемо да се договарамо са Западом. Веровали смо да можемо да будемо партнери, али они то не желе, они желе поданике. И тада је рекао - то са Русијом неће моћи! И тада је постао велико изненађење за Запад", каже Кјеза.

Ипак, увиђа мањкавости руске стварности. Критикује олигархе, али и недостатак могућности да се људи демократски изразе. Примећује, међутим, да сличан ниво ограничења, али на други начин, постоји и у ономе што зовемо западни свет.