Дојче веле: Берлин опет притиска Загреб због Србије?

Дојче веле оцењује да се у вези са хрватском блокадом приступних преговора Европске уније са Србијом може очекивати сличан развој као почетком године, и да ће садашња влада у Загребу на крају "попустити, баш као и претходна".

Протоколи у које је Дојче веле имао увид показују да је Хрватска "након низа приговора, додатних објашњења и нових замерки" дан пред термин за отварање поглавља пребацила Србији то што нема Стратегију културне политике.

У Београду је нацрт те стратегије најављен за идућу годину, а Европска комисија сматра да стратегија превазилази обавезе према ЕУ и да је то искључиво ствар Србије.

Немачки радио напомиње да, иако је и Бугарска блокирала поглавље, нема дилеме да је главни кочничар поново био Загреб.

У интерној депеши немачког министарства спољних послова је, након отварања поглавља 5 и 25, оцењено да је управо хрватска блокада била непремостива препрека за поглавље 26.

"Словачка као председавајућа, Европска комисија и Европска дипломатска служба су се све време на највишем нивоу залагале да омогуће отварање поглавља 26 још у овом полугодишту. При томе је разматрано одлагање приступне конференције или организовање додатне конференције за поглавље 26 у предбожићној недељи. Из билатералних разговора је, међутим, произашло да ни председавајућа земља, ни Европска дипломатска служба, ни Европска комисија не виде стварну могућност да се хрватска сагласност прибави још у овој години", стоји у тој поверљивој депеши.

У истом допису се понавља да Немачка и надаље мора да показује "јасан став" да се приступни процес заснива на унапред задатим критеријумима и да у њега не смеју бити уметана питања која немају везе са материјом, нити билатерална питања.

Берлин би за такве принципе требало да се залаже у Европском савету и у билатералним контактима.

Ова рунда, додуше, није завршена како су се у Немачкој надали.

На премијерној посети новог шефа хрватске владе Андреја Пленковића канцеларки Ангели Меркел биле су говорене велике и лепе речи о сарадњи две земље, све док неко од новинара није поставио питање о Србији.

Док је Пленковић рекао да приступне преговоре Србије види као "прилику" да се затворе отворена питања из "времена великосрпске Милошевићеве агресије на Хрватску", Меркелова је поновила да билатерална питања треба решавати билатерално.

Све делује као већ виђено почетком ове године, када је Хрватска на сличан начин блокирала поглавља 23 и 24.

У априлу се председник Одбора за европске послове немачког Бундестага Гунтер Крихбаум у интервјуу за Дојче веле успротивио "злоупотреби" ЕУ за решавање билатералних спорова са Србијом.

"Подсећам да је Хрватска била у сличној ситуацији у односу са Словенијом, када је споран био проток границе у Пиранском заливу. И тада смо утицали на Словенију да одустане од блокаде", рекао је Крихбаум.

Подсетио је на то како функционише ЕУ и шта чека Загреб уколико не попусти.

"И Хрватској треба ЕУ и требају јој партнери из ЕУ. И Хрватска ће имати циљеве које жели да оствари. Иначе ће Хрватска убрзо увидети да се ни њеним идејама и пројектима неће излазити у сусрет. Јер у Европској унији важи правило да се узима и даје", нагласио је Крихбаум.

Како је потом радио Дојче веле сазнао у Берлину, хрватском блокадом су незадовољне све немачке парламентарне партије, дакле, осим владајуће коалиције демохришћана и социјалдемократа, и Левица и Зелени.

Чак је тадашњи министар спољних послова Миро Ковач позван у Берлин да одбору Бундестага појасни разлоге блокаде српских преговора.

Хрватска је на крају попустила и поглавља су отворена у јулу.

Истини за вољу, ни далеко моћније чланице Европске уније од Хрватске не мере српски напредак ЕУ искључиво према оствареним техничким условима.

Управо се Немачка залаже за повезивање напретка у дијалогу са Косовом са свим поглављима. Тако је Берлин дао зелено светло за отварање нових поглавља, јер је Србија упутила Међународној унији за телекомункације писмо којим пристаје на позивни број за Косово.

Напредак дијалога Београда и Приштине је "одлучујући за отварање нових поглавља", рекао је отворено у интервјуу за Дојче веле и демохришћанин Дејвид Мaкалистер, известилац Европског парламента за Србију.

Није тајна да неке чланице ЕУ имају већа права од других и то је углавном директно сразмерно суми новца коју уплаћују у бриселску касу.

Хрватска је ту при дну, па, по свему судећи, њену блокаду може очекивати сличан развој као прошли пут – неколико месеци затезања, новински ступци пуни "хладног рата" Загреба и Београда, а затим ће и влада Андреја Пленковића попустити, баш као и претходна, оцењује Дојче веле.