Турска у Русији после кризе види савезницу

Сукоб Русије и Турске распламсао се обарањем руског авиона над турско-сиријском границом 24. новембра 2015. и погибијом пилота, неколико недеља након почетка руске интервенције у Сирији.

Али председници Турске и Русије су јуна ове године покренули процес нормализације који је кулминирао посетом Реџепа Тајипа Ердогана Русији у августу, а затим у октобру доласком Владимира Путина у Истанбул.

Помирење је оверено упркос дубоким разликама међу њима о Сирији: Путин је кључни савезник председника Башара ел Асада, док је Ердоган подржао побуњенике који желе да га уклоне с власти.

Поред сиријског контекста, до отопљења са Русијом је дошло док су односи Турске и Европске уније у турбуленцији, а Ердоган показује да је иритиран европском критиком стања људских права у његовој земљи после пропалог пуча 15. јула и у светлу блокаде процеса приступања Турске ЕУ.

Приближавањем Москви, кажу аналитичари, Ердоган шаље и поруку Вашингтону, главном заштитнику Анкаре, који подржава курдске милиције у Сирији и одбија да му изручи свештеника Фетулаха Гулена, кога Анкара сматра иницијатором покушаја државног удара.

"За сада сматрам да Анкара потез према Русији користи да би унапредила своју позицију према западним земљама, посебно Американцима", рекао је Жан Марсо, професор политичких наука у Греноблу и истраживач-сарадник у Француском институту за оријенталне студије.

Према његовим речима, садашња подударност ставова Анкаре и Москве је углавном "тактичка" и у овој фази не значи стратешки помак Турске који би довео до пуцања њених односа са Европом и НАТО-ом.

"Да ли је Турска спремна да прихвати останак Башара ел Асада на власти, да безусловно прихвати поновно уједињење Кипра, и да задовољи Владимира Путина одустајањем од кандидатуре за ЕУ и прихватањем стационирања руских авиона у бази Инџирлик, или одлуком да узме руски систем ракетне одбране, некомпатибилан са статусом чланице НАТО-а? Ништа од тога није сигурно", рекао је Марсо.

Економске везе 

Додаје да су економски интереси такође фактор помирења.

"Обнављање економске сарадње и сарадње у енергетици је један од циљева, као и окончање санкција против Русије, које су имале негативан утицај", рекао је Синан Улген, шеф Центра за економске студије и међународну сарадњу у Истанбулу (ЕДАМ).

Русија је укинула економске санкције наметнуте Турској у знак одмазде због обарања руског авиона, укључујући и забрану летова која је довела до пада броја руских туриста у Турској за 83 одсто.

У октобру, током посете Путина Истанбулу, две земље су потписале пројекат "Турски ток", који ће Русији омогућити транспорт гаса за Турску и Европу.

Али, и Улген каже да приближавање Анкаре и Москве "не треба тумачити као стратешко престројавање јер, у основи, Русија мало шта може да понуди Турској да би јој надокнадила могући губитак дубоких политичких, безбедносних и привредних веза са Западом".

Аикан Ердемир из Фондације за одбрану демократије са седиштем у Вашингтону сматра да је Ердоган, који се нада да ће успоставити председнички систем, а недавно је поменуо и могућност уласка у Шангајску организацију за сарадњу, коју спонзоришу Пекинг и Москва, ризичном игром много ризикује.

Ипак, "Ердоган зна да, када је власт у рукама једног човека, много је удобније бити међу ауторитарним режимима Истока, него се излагати критици породице народа са Запада", рекао је Ердемир.