Нова Декларација за смањење смртности од загађења

Наиме, окупљени на Конференцији о климатским променама ЦОП 22 у Маракешу коју су организовале УН, званичници из оба сектора потписали су Декларацију о здрављу, животној средини и климатским променама.

Циљ те иницијативе је да се новом глобалном кампањом за промовисање бољег управљања животном средином и климатским ризицима опасним по здравље, смањи број смрти изазваних загађењима, саопштено је у Маракешу у којем Србију представља новинска агенција Танјуг.

Тим поводом шеф УНЕП Ерик Солхеим истакао је да је уместо фокусирања на лечење, потребно више интегрисаних политика, решења и мера које ће спречити деградацију животне средине и здравствених проблема које она изазива.

"За то нам је потребно заједничко деловање здравствених организација и организација за заштиту животне средине. Ми морамо глобалне споразуме да преведемо у конкретне мере које имају опипљив, позитиван утицај на живот људи", рекао је Солхеим.

Према његовим речима, решења су већ ту "на дохват руке", али је за њихово спровођење потребна јача политичка воља како би се догодиле позитивне промене.

Генерална директорка Светске здравствене организације Маргарет Ћан указала је да разорне последице загађења ваздуха, које је изазвао човек, утичу и на климу и здравље. Те последице се, како је навела, виде свуда - од смогом окружених мегаполиса, до сеоских домова испуњених димом од кувања.

"Заједничким радом свих сектора и партнера, можемо да допринесемо осигурању да људи, њихова околина и посебно њихово здравље - буду центар одговора на климатске промене", истакла је Ћан.

Декларација о здрављу, животној средини и климатским променама има за циљ да подстиче секторе здравља и жžивотне средине да размењују искуства, техничку експертизу и најбоље праксе за побољšшање здравља и зашšтите жžивотне средине.

Декларација прокламује да ће добро осмишљене политике за заšштиту жžивотне средине резултатирати смањењем укупног броја болести на глобалном нивоу које су приписане животној средини, као и смањењу растуће стопе незаразних болести, као што су мождани удар, болести срца, рака и хроничних респираторних болести.

СЗО и УНЕП указали су да се највише смрти повезаних са загађењем дешава у државама са ниским или средњим дохотком.

Према подацима СЗО, чак 94 одсто смрти од спољних загађења ваздуха потиче од (незаразних) болести као што су кардиоваскуларна обољења, мождани удар, хроничне опструктивне болести плућа и рак плућа.

Загађење ваздуха такође повећава ризик од акутне респираторне инфекције.

Унутрашња загађења ваздуха су узрок упале плућа која резултира смрћу око 260.000 деце, чак половине дечијих смрти у 2012. години.

Главни извори загађења ваздуха укључују неефикасне начине транспорта, горива у домаћинствима и спаљивање отпада, угаљ у електранама и друге индустријске активности, указала је СЗО.

Према подацима те органзиације стотине и хиљаде других смрти сваке године директно је повезано са утицајима климатских промена укључујући топлотне таласе, екстремне временске ситуације, суше, повећане заразе дијарејом и брзим ширењем болести.

Предвиђа се да ће и број ових смрти да се повећава уколико се не одговори на климатске промене.

Незаразне болести чине скоро две трећине, или 8,2 милиона смрти које су повезане са нездравим животним окружењем.