Абас тврди да зна ко је убио Арафата, али не жели да помиње имена

"Питате ме ко га је убио, ја знам, али моје сведочење није довољно", рекао је Абас пред хиљадама људи у Рамали на Западној обали, где је Арафат сахрањен.

"Комисија за истрагу то проучава, а ви ћете сазнати најраније могуће и бићете зачуђени када сазнате ко је то урадио. Не желим да помињем имена јер та имена не заслужују да их помињемо", додао је палестински председник, преноси агенција АФП.

Арафат је постао вођа палестинског покрета крајем шездесетих година и предводио је оружану борбу против Израела док није одбацио насиље.

За допринос склапању првог привременог мировног споразума с Израелом 1994. године Арафат је Нобелову награду за мир поделио с тадашњим премијером Израела Јицаком Рабином и са шефом израелске дипломатије Шимоном Пересом. Мировни споразум је потписан годину дана раније у Белој кући, у Вашингтону.

Арафат је у 76. години умро у војној болници крај Париза 11. новембра 2004. године. Узрок његове смрти није откривен. Од тада је прошло је више од деценије, а он је и даље доминантна личност у палестинској култури, политици и друштву.

Палестинци су дуго оптуживали Израел да га је отровао, што је израелска влада оштро порицала. Остаци Арафатовог тела су ексхумирани 2012. године из гробнице у седишту Муката, али француска истрага није потврдила сумњу у тровање полонијумом.

Абас и његов дугогодишњи ривал Мухамед Дахлан су размењивали оптужбе за умешаност у Арафатову смрт.

Абас (81) је данашњу изјаву о убиству дао у тренутку када арапске земље врше притисак на њега да дозволи да се Дахлан, који је у изгнанству у Уједињеним Арапским Емиратима, врати на Западну обалу, све у јеку нагађања о томе ко ће заменити Абаса.

Извори у Абасовом покрету Фатах наводе да ће се о Арафатовој смрти можда расправљати 29. новембра на годишњој конференцији Покрета, када би истражна комисија могла да објави закључке.