Проговорила "Пустињска ружа": Све су ми нудили, никад нећу прихватити

Како преноси Гардијан, стручњаци истичу да је њен интервју знак самопоуздања режима.

Коса јој је била уковрџана са укусом, шминка је била без грешке и дискретна. Тон Асме ел Асад био је такође беспрекоран док је давала свој први телевизијски интервју за осам година, почиње Гардијан текст.  

Како наводи британски лист, благим лондонским акцентом рекла је да је осетила "бол и тугу" када се сусрела са повређенима и онима који су остали без својих ближњих у сукобу, због чега им је понудила помоћ.

"Да ли бисте ви могли да их игноришете? У Сирији верујемо у држање своје речи. То је важно", рекла је Асма ел Асад.

Гардијан наглашава да у интервјуу није поменута чињеница да њен муж Башар ел Асад наставља да баца бомбе на цивиле, иако је поменуто да постоји велика патња на обе стране сукоба, а није поменута ни улога Русије, као ни оптужбе за ратне злочине.

На питање зашто страни медији инсистирају на критици њене породице и уопште не помињу њен хумантарни рад Асма ел Асад је рекла:

"То је питање које бисте морали да поставите њима".

Британски лист пише да је њена одлука да пристане на интервју после осам година тишине изазвала фасцинацију женом која је описивана као "прва дама пакла" и "пустињска ружа", како гласи наслов њеног последњег интервјуа из 2011. године који је дала за Вог.

"Какве везе ова паметна и елегантна жена са лондонским нагласком која прича о саосећању има са бруталношћу режима њеног супруга и зашто је сада одлучила да проговори", пита се Гардијан.

Професор историје на Тринити Универзитету у Сан Антонију и аутор књиге "Сирија, пад куће Асад" Дејвид Леш каже да је одлука прве даме да се појави знак самопоуздања режима "на начин на који гледају своју позицију - мисле да побеђују".

"Мислим да је ово све део пи-ар покушаја да се прикаже стабилност и нерањивост, као и да они контролишу земљу. Мислим да осећају да су сигурни око своје блиске будућности јер имају подршку Русије и Ирана", наводи он.

Асма Асад похађала је школу у Енглеској где су је пријатељи знали као Ему, обичну уценицу која је духовита и пријатељски настројена, иако повремено са кратким фитиљем.

У Лондону је ишла и на колеџ након чега је на кратко постала инвестициони банкар у Њујорку. Упознала је Башара ел Асада у Лондону, 2000. године су обновили контакт и убрзо се у тајности венчали.

Тада је имала 25 година, а Асад је у то време управо постао председник после смрти свог оца.

Када је почео сукоб у Сирији поставило се питање колико Асма зна о деловањима њеног мужа.

Супруге британског и немачког амбасадора тада су направиле видео 2012. у којем апелују на њу да "предузме ризик и отворено каже зауставите крварење, престаните одмах".

"Не може да се крије иза мужа", поручиле су јој.

После неког времена Гардијан је објавио приватне мејлове брачног пара Асад, као наводни доказ да она троши велике суме на накит, одећу и декорацију куће, али и то колико Асма и Башар имају близак однос.

"Уколико останемо заједно превазићи ћемо ово... Волим те", пише она свом мужу у једном мејлу, наводи Гардијан.

Асма ел Асад у интервју за руске медије каже да је одбила све понуде противника њеног мужа да пређе код њих.

"Овде сам од почетка и никада нисам ни помислила да бих могла да пређем негде другде. Да, понуђено ми је да напустим Сирију, тачније да побегнем из ње. Те понуде укључивале су безбедносне гаранције и заштиту за моју децу, чак и финансијске гаранције. Не треба бити геније па схватити шта су ти људи стварно хтели. То је био намеран покушај да се пољуља самопоуздање народа у председника", каже она.

Асма је осудила у интервјуу санкције против Сирије, наводећи да оне штете обичном народу, као и извештавње западних медија који, према њеним речима, не пишу ништа о патњи цивила у деловима земље под контролом режима.

Како каже, слике смрти Алана Курдија, сиријског дечака који се удавио код турске обале и чије тело је пронађено на плажи, као и крвавог и прашњавог Омрана Даркнеша после једног напада представља за њу патњу избегличке кризе.

"Нема породице у Сирији која није изгубила неког вољеног. Данас родитељи више присуствују сахранама своје деце него њиховим венчањима", каже Асма Асад.