Колумбијском председнику Нобелова награда за мир

Награда за мир припала је председнику Хуану Мануелу Сантосу због уложеног труда да оконча грађански рат који у Колумбији траје више од 50 година, навео је Комитет за доделу Нобелове награде на Твитеру.

У образложењу је истакнуто да додела Нобелове награде за мир Сантосу представља подршку свима онима који желе мир, правду и помирење у Колумбији.

Ројтерс наводи да је ово изненађење, пошто су Колумбијци на референдуму одбили споразум који је Сантос потписао са марксистичким побуњеницима из Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРК) са циљем окончања 52-годишњег рата.

Комитет је, у образложењу, навео и да се нада да ће ова награда дати снагу Сантосу да успе у задатку да у Колумбији буде постигнут мир.

Оцењено је и да награду треба гледати и као "посвету колумбијском народу, којег, упркос великим мукама и злостављањима, није напустила нада у праведни мир, као и свим странама које су допринеле мировном процесу".

После четири године преговарања, споразум власти Колумбије и ФАРК-а постигнут је 25. августа, а две стране су се обавезале да прекину сукобе и граде стабилан и трајан мир.

Међутим, референдумом је тај мир обеснажен, јер су грађани рекли "не" споразуму. Ипак, Комитет сматра да народ није рекао "не" миру.

Председавајућа Норвешког Нобеловог комитета Каци Кулман Фиве је у образложењу рекла да "чињеница да је већина гласача (на референдуму) рекла 'не' мировном споразуму не мора да значи да је мировни процес мртав".

"Референдум није био глас за мир или против њега. Оно што је страна која је била за 'не' одбацила није била жеља за миром већ специфичности мировног споразума", навела је Каци Кулман Фиве, преноси АФП.

Ројтерс наводи да је Сантос обећао да ће оживети мировни план упркос исходу недељног референдума, на којем је споразум тесно одбијен, и додаје да су га многи гласачи оценили превише попустљивим према герилцима.

"Он је био збуњен. Био је веома захвалан. Рекао је да је награда од непроцењивог значаја за даљи мировни процес у Колумбији", рекао је секретар Норвешког Нобеловог комитета Олав Њолстад за телевизију НРК, након што је телефоном разговарао са Сантосом.

Гардијан пише да је Норвешки Нобелов комитет оценио да би "резултат референдума, којим се одбацује мировни споразум о којем су преговарали председник Сантос и Лондоно (познат по ратном имену Тимоченко), могао да води распламсавању сукоба и грађанског рата у земљи".

Британски лист преноси да комитет "снажно охрабрује Сантоса и Тимоченка у поштовању споразума и позива их да "преузму свој део одговорности и конструктивно учествују у предстојећим мировним преговорима".

Нобелова награда за мир, вредна 930.000 долара, биће уручена 10. децембра у Ослу.

Од јастреба до голуба мира

Само два дана после потписивања споразума са Тимоченком, којим је требало да буде окончан рат који је однео 260.000 живота, Сантос је у Генералној скупштини УН објавио: "Данас имамо разлога за наду, један је рат мање на планети".

Како примећује Би-Би-Си, Сантос није увек користио оптимистичан и помирљив тон као током овог говора у Њујорку. Мање од деценије раније, он је у функцији министра одбране Колумбије дозволио контроверзно бомбардовање кампа који је ФАРК имао у Еквадору, без претходног обавештавања власти суседне земље.

АП за 65-годишњег Сантоса такође наводи да се "од њега није очекивало да буде миротворац".

Агенција наводи да Сантос потиче из једне од најбогатијих породица у Колумбији и међу његовим главним потезима за време вођења колумбијског Министарства одбране издваја овај прекогранични напад у Еквадору из 2008, у којем је убијен један од главних команданата побуњеника, и тајну операцију ослобађања троје Американаца које је ФАРК држао у заробљеништву више од пет година.

Према мировном споразуму о коме је Сантос успешно преговарао, побуњеници који предају оружје и признају ратне злочине неће ићи у затвор. Било је такође предвиђено да ФАРК добије 10 места у колумбијском Конгресу до 2026. године, чиме би се олакшала њихова транзиција у политички покрет.

АП наводи да су се Сантос и Лондоно, којег иначе Норвешки Нобелов комитет није ни поменуо у образложењу награде, састали само два пута током целокупног мировног процеса.

АФП наводи да је Сантос, рођен у августу 1951. у Боготи, изданак богате, моћне породице која је дубоко заступљена у колумбијској политици и медијима.

Сантос за самог себе каже да политички припада "екстремном центру".

Поред Харварда, образовао се и на Лондонској школи економије, на почетку каријере бавио се новинарским послом и као младић је покривао сандинистичку револуцију у Никарагви. Након тога је прешао у политику и био на више министарских позиција.

Председник Колумбије постао је 2010. године.