Касетне бомбе треба да се униште до 2030. године

Председник Конвенције Хенк Кор ван дер Кваст поздравио је одлуку и додао да би рок до 2030. године могао да помогне међународној заједници да уложи додатне напоре да се ослободи касетних бомби, али што је раније могуће.

У Женеви је током три дана био састанак званичника 119 земаља чланица Конвенције током које су државе размениле информације о количини преосталих кастетних бомби и примени споразума.

Конвенција, која је потписање 2008. а 2010. је ступила на снагу, забрањује употребу, трансфер и складиштење таквог оружја које може да се баца из авиона или испаљује из артиљеријског оруђа.

Свака касетна бомба је посуда, контејнер из којег се у широкој зони расеје неколико стотина малих бомби, од којих свака може и годинама да чека активирање када може убити или осакатити човека.

Пошто такве бомбе не експлодирају чим додирну тло, то оружје представља додатну опасност за земље погођене таквим оружјем и у којима још постоје и минска поља.

Мале боме из касетних пројектила су обојене, шарене чиме привлаче децу којој експлодирају у лице кад их подигну с тла.

Укупно 417 особа је прошле године погинуло од касетних бомби, а готово половина су била деца.

Учесници скупа у Женеви осудили су употребу касетне муниције у Сирији и Јемену, које нису чланице Конвенције.

По извештају стручњака Конвенције, у Сирији је прошле године од те муниције погинуло 250 људи, а у Јемену више од 100.

Амерички председник Барак Обама изјавио је у уторак да ће дати 90 милиона долара трогодишње помоћи за чишћење минских поља и помоћ жртвама таквих бомби коришћених и током Вијетнамског рата.