Мотиви отопљавања односа Турске и Русије пре свега економски

Захладнели односи Русије и Турске трајали су око седам месеци, отопљавање непуних шест седмица, подсећа Дојче веле.

Када Ердоган данас увече допутује у Санкт Петербург и сусретне свог колегу Путина, за обојицу ће то значити окрет од 180 степени.

Покајник Ердоган је "пад на колена" почео крајем јуна писмом које је упутио Путину. У њему је изразио жаљење што су турске снаге у новембру обориле руски борбени авион на турско-сиријској граници. Ердоган је у писму упутио извињење породицама жртава.

Тада је страдао официр за оружани систем којег су устрелили сиријски побуњеници док се спуштао падобраном. Такође, побуњеници су убили једног руског пешадинца у мисији спасавања.

Обарање авиона охладило је односе између до тог тренутка блиских партнера. Русија је реаговала забраном увоза турских животних намирница и отказала све чартер летове за ову туристичку дестинацију која је омиљена код милиона Руса. Осим тога Москва је ставила на лед два велика пројекта: изградњу гасовода кроз Црно море и једне атомске централе.

Шта ће се даље дешавати са овим пројектима одлучиће лично Путин и Ердоган. Њих двојица су у међувремену неколико пута телефонирали, између осталог и након неуспелог војног пуча када је Путин подржао свог колегу.

Овакве "нагле промене" у односима би могле да збуне чак и искусне проматраче, пише московски коментатор Фјодор Лукјанов у часопису Русија у глобалној политици.

"Ако је потребно и најоштрије речи могу једноставно бити заборављене“, наводи Лукјанов.

Ово је било могуће између осталог јер је Турска, осим формалног извињења, делимично испунила два додатна услова Москве, кажу руски проматрачи.

Тако су одговорни пилоти за обарање руског борбеног авиона смештени у затвор, а осим тога Анкара је назначила да је спремна за разговоре о одштети.

Актуелни развој догађаја у Турској земљу ће даље гурнути у правцу Москве, сматрају аналитичари. Мисли се на критике ЕУ и САД на рачун Ердогана због осветничког похода који спроводи након неуспелог пуча.

Русија би чак могла да постане нови ослонац за Турску, сматра Виктор Надеин-Рајевскиј из руског Института за студије Црноморског и Каспијског региона.

"У новије време се говорило о чланству Турске у Шангајској организацији за сарадњу и Евроазијској економској унији", каже Рајевскиј за Дојче веле. У обе организације је Русија покретачка снага.

Но лако је договорити се код економских тема где обе земље профитирају. Политика би могла да буде проблем, додаје Надеин-Рајевски.

"Главни проблем је Сирија", наглашава тај експерт и додаје да су ствари непромењене: Турска жели промену власти у Дамаску, док Русија и војно подржава сиријског председника Асада.