Десетине хиљада људи из Србије живи од социјалне помоћи у Немачкој

Заједно са Косовом из Србије социјалну помоћ у Немачкој прима нешто више од 82.000 особа – са Косова 27.146, а из централног дела земље 55.065.

Дојче веле напомиње да је све мање Немаца али све више странаца који примају социјалну помоћ, при чему су на првом месту Турци и Сиријци.

Када је реч о државама бивше Југославије, мање има једино Словенаца (1.976) и Македонаца (14.717).

Иначе, према Билду, укупан број прималаца социјалне помоћи је нешто више од 1,5 милиона странаца, што је више од 170.000 него лане.

Крајем априла 26 одсто прималаца социјалне помоћи су били дошљаци у Немачку.

То је, како се наводи, само уље на ватру ксенофобије, тим више што су подаци непотпуни, пошто се не наводе износи које и ти "странци" уплаћују у фонд социјалне помоћи јер раде у Немачкој.

С друге стране, број Немаца који примају социјалну помоћ смањио се за 239.995 корисника, што је 5,2 одсто мање.

Још увек има готово три пута више Немаца који су упућени на помоћ државе него странаца и укупно је то, према прецизним наводима немачког Завода за запошљавање, 4.360.086 особа.

Највише оних које "храни Немачка" су Турци (295.000), Сиријци (242.000) и већ на трећем месту су немачки суседи у Европској унији, Пољаци (92.506).

Из статистике Завода за запошљавање се извлаче и статистике код којих националности је забележен највећи пораст прималаца помоћи – и јасно се види да су то избеглице: из Еритреје (плус од 229,4 одсто) и из Сирије (плус од 195,4 одсто).

Подаци Завода за запошљавање сведоче о заиста великим помацима на тржишту рада широм Европе, па се тако и Хрватска истиче као земља чија је популација запослених у Немачкој у годину дана нарасла за око 25 одсто (са 123.377 на 154.404).

Поред већ поменутих Турака или Сиријаца, наводе се и 16.150 држављана Хрватске који примају социјалну помоћ у Немачкој по било којој основи – дакле или су сами незапослени или су чланови породице, што је основа и за све друге статистике.

Заправо, број становника Хрватске који су се у Немачкој јавили као незапослени и који траже посао је готово константан од почетка раздобља које се прати у овој таблици (јануар 2011) и у јуну их је било 17.899. То је нешто мање него што их је било овог фебруара, када је посао тражило 18.952 држављанина Хрватске.

Следи Босна и Херцеговина (17.055 особа), а Црна Гора се из неког разлога не може наћи у овим табелама немачких службеника.

Од земаља Европске уније, после Пољака, највише држављана прима социјалну помоћ у Немачкој из Бугарске (73.088), онда долази Италија (70.911) па тек онда Румунија (60.084). Грка је пак чак и мање него држављана Србије и ту их је 46.485 који примају социјалну помоћ.

Иначе, почетком ове године износ помоћи је повећан на 404 евра по особи, с тиме што се износ повећава за свако дете и члана домаћинства.

Она се у начелу даје као апсолутни износ, дакле помоћ се смањује за сваки приход којим се располаже. У сваком случају, у Немачкој је то довољно за најосновније потребе.

Напомиње се да су на социјалним мрежама најозбиљнији приговори таквом сензационалистичком чланку таблоида Билд о странцима, који, ето, злоупотребљавају немачко гостопримство, зато што је у питању нешто сасвим друго.

Нигде не пише о износима који и ти "странци" уплаћују у фонд социјалне помоћи јер раде у Немачкој. Таквих је и међу Турцима преко пола милиона (515.000), а заправо је и забележен велики пораст укупног броја странаца који ради и плаћа доприносе у Немачкој.

Он је за годину дана нарастао за 11,2 одсто и у мају 2016. су их била 3.119.453. Све у свему, новозапослених је тек нешто мање странаца (312.000) него Немаца (364.000), али треба узети у обзир да је и укупан број запослених Немаца 28.296.247.