Дојче веле: НАТО поручио Путину "дoвде, и ни корак даље"

Сада су фронтови јасни, наводи се у коментару и оцењује да самитом у Варшави НАТО шаље поруку Кремљу "довде, и ни корак даље".

"НАТО звецка оружјем, али веома тихо. Јер, ако размишљамо у војним категоријама, четири батаљона на источним границама нису никаква претња за далеко јаче руске трупе. У Москви се нико неће штрецнути што су појачане трупе НАТО-а у суседним земљама", наводи Дојче веле.

У НАТО-у, како се додаје, нико није очекивао да ће овиме уплашити Русију, већ се пре свега радило о демонстрацији заједништва.

"НАТО разуме ваше бриге - то је порука балтичким земљама, које су биле део Совјетског Савеза, као и државама бившег Варшавског пакта", оценио је новинар Дојче велеа.

Према његовим речима, нико озбиљан у Алијанси не верује да Русија планира да нападне данашње чланице НАТО-а или да дела "хибридно" користећи војнике без обележја као у Украјини.

Према логици НАТО-а, сматра Бернд Ригерт, руски председник Владимир Путин има другачије циљеве, односно он жели да утврди свој утицај у Украјини, Белорусији, Грузији, Молдавији, Азербејџану и Јерменији.

"И у томе је успео. Белорусија је савезник. Остале државе су уплетене у конфликте чијем је распламсавању Москва одлучујуће допринела. Уз те 'замрзнуте' сукобе ниједна од ових земаља не може постати чланица НАТО-а. Тај терен остаће Алијанси недоступан годинама, ако не и деценијама", оцењује се у тексту.

Како се додаје, тако треба "читати" и недавну посету Путина Финској.

"Москва је ставила до знања Финцима, који повремено очијукају са НАТО-ом, да имају веома, веома дугу границу са Русијом, границу која се може испоставити као крхка. НАТО, с друге стране, самитом у Варшави шаље поруку Кремљу 'довде, и ни корак даље. У томе учествују и западне чланице за које претња није директна", наводи се у коментару.

Путину, до сада, како је нагласио, није пошло за руком да подели Алијансу.

"Ракетна одбрана о којој се, такође, прича у Пољској уосталом и није оружје којим може да се звецка. Технички није у могућности ни да заустави руске интерконтиненталне ракете. Тај је одбрамбени систем одговор на претњу из Северне Кореје и Ирана. И наравно да у Кремљу то добро знају, иако јавно тврде друкчије", наводи Дојче веле.

Како су те ствари разјашњене, сматра новинар Дојче велеа, новом дијалогу НАТО-а и Русије више ништа не стоји на путу.

"Треба поново оживети савет НАТО-Русија", оценио је Ригерт додајући да Путин "вредно телефонира" с председницима САД и Француске, Бараком Обамом и Франсоа Оландом, као и са немачком канцеларком Ангелом Меркел.

Дијалог на највишем нивоу, како је нагласио, већ се одвија.

"То је и неопходно јер државе НАТО-а и Русија имају и заједничке политичке интересе у конфликту у Сирији, одбрани од исламистичког терора, развоју у Авганистану или Ирану. О економским интересима да и не говоримо. Ствари ће после варшавског самита бити на свом месту, а две стране упућене да разговарају на темељу реалне политике", наводи се у тексту.

Жртве ове, како каже, "двоструке игре Алијансе", односно "тихог звецкања оружјем и дијалога", најпре су Украјинци и Грузијци.

Они морају, како се додаје, да се помире са тим да ће Русија још дуго бити ровац на њиховој територији и да НАТО, што се тога тиче, ништа не може или неће да предузме.

"Путина треба зауставити ту где је. Илузија је да је могуће испословати враћање Крима Украјни, или повлачење из Абхазије и Придњестровља. То са Хладним ратом нема никакве везе", оценио је Ригерт.

У хладноратовска времена, како је подсетио, у централној Европи су се сретале две идеологије организоване у блокове, са стотинама хиљада војника до зуба наоружаних.

"Данас су конвенционалне снаге размерно мале. Демократије стоје наспрам Путиновог режима који и нема своју идеологију него ту и тамо напречац и неурачунљивије него режим СССР-а показује шта је све спреман да учини за очување моћи и синекура. На потезе тактичара моћи из Кремља НАТО управо нуди исправан одговор", закључује се у тексту Дојче велеа.