Извештај који тресе Британију: Блер "похрлио" у рат у Ираку

"Закључили смо да је Уједињено Краљевство одлучило да се прикључи инвазији на Ирак пре него што су исцрпљене опције за мирно разрешење. Војна акција тада није била последња опција", истакао је Чилкот, пренела је агенција АФП.

Он је додао да је одлука о укључењу у америчку инвазију у Ираку почивала на неисправним обавештајним подацима и да је извршена уз "потпуно неадекватно" планирање.

Одлука Велике Британије да 2003. уђе у рат у Ираку је почивала на правној основи која је била "далеко од задовољавајуће", а разлози за војну акцију које је представио тадашњи премијер Тони Блер били су преувеличани, закључак је дуго очекиваног извештаја комисије на челу са Џоном Чилкотом.

"Извештај не наводи мишљење о томе да ли је војна интервенција била легална или не", рекао је, међутим, Чилкот новинарима и рођацима неких од британских војника погинулих у Ираку, пренео Ројтерс.

Чилкот је навео да је влада тадашњег британског премијера Тонија Блера представила процену претње од оружја којим располаже ирачки лидер Садам Хусеин са "сигурношћу која није била оправдана", као и да војно планирање тог рата и његових последица није било на нивоу тог задатка.

Комисија за званичну истрагу улоге Велике Британије у ирачком рату објавила је свој дуго очекивани извештај, седам година од почетка истраге и 13 година од инвазије на Ирак 2003. године, коју су предводиле САД.

Чилкот је објавио извештај од 2,6 милиона речи, што је четири пута више од Толстојевог "Рата и мира", о конфликту у Ираку у којем је до 2009, кад су британске трупе напустиле ту земљу, погинуло 179 британских војника, готово 4.500 америчких војника и више од 100.000 Ирачана.

После објављивања извештаја, огласио се Тони Блер, који је поручио да је радио у најбољем интересу земље.  

Након што је свргнут са власти Садам Хусеин, његова влада и војно руководство, Ирак је запао у секташко насиље, а тај хаос је допринео каснијем јачању самозване Исламске државе, пренела је агенција АП.

Ирачки рат је бацио сенку на заоставштину тадашњег британског премијера Тонија Блера, чију владу критичари оптужују да је преувеличала обавештајне податке о наводном оружју за масовно уништење које поседује Садам Хусеин, како би добили већу подршку за војну интервенцију.

Блер, који није желео да коментарише Чилкотов извештај пре његове објаве, увек је тврдио да његова влада није измишљала нити искривљавала обавештајне податке.

У току Чилкотове истраге је између 2009. и 2011. одржано више јавних саслушања, сведочило је више од 150 сведока и прегледано 150.000 докумената.

Објава извештаја је више пута одложена, делимично због неслагања око тога да ли у документ треба да буду убачени поверљиви материјали, укључујући снимке разговора између Блера и тадашњег председника Џорџа Буша млађег.

Антиратни активисти и рођаци неких од погинулих британских војника надају се да ће се у извештају закључити да је инвазија била илегална, што би отворило пут да се Блеру суди за ратне злочине.

Камерон: Морамо да научимо лекције за будућност

Британски премијер Дејвид Камерон изјавио је, поводом извештаја о улози Велике Британије у ирачком рату, да влада те земље мора да извуче лекције из тога шта је пошло наопако у ономе што је претходило одлуци Британије да уђе у рат у Ираку.

Камерон је рекао да они који су у парламенту гласали за одлазак у рат у Ираку треба да преузму свој део одговорности за направљене грешке.

"Најважнија ствар коју можемо да урадимо је да заиста научимо лекције за будућност и лекције које извештај износи веома јасно", рекао је Камерон одговарајући на питања у парламенту.

Оценио је да не постоји низ договора и планова, који могу да обезбеде савршенство у било ком од ових случајева, пренео је Ројтерс.

"Војна интервенције је увек тешка, планирање последица интервенције, то је увек тешко, и не мислим да у овом Доњем дому треба да будемо наивни у било ком смислу да постоји савршен низ планова, који може да реши ове проблеме заувек", рекао је Камерон.