Кинези се одричу "Културне револуције"

Реч је о ретком јавном помињању периода од 1966. до 1976. године када је тадашњи лидер Комунистичке партије Кине Мао Цедунг прогласио класни рат, стваљајући земљу у хаос и насиље, преноси Ројтерс.

Годишњица је обележена јуче, али без званичних комеморација, као и без икаквог знака да владајућа партија планира да ослаби свој снажни утицај над историјским приказом једне од њених најпогубијих епизода, наводи британска агенција.

"Не можемо и нећемо дозволити да се понови грешка каква је била 'Културна револуција'", истиче Женмин жибао, гласило кинеске владајуће партије.

"Народни дневник" указује и да Кина никада није била ближа достизању циља "великог подмлађивања кинеског народа" и да се мора чврсто ујединити око председника Сји Ђипинга, али истовремено упозорава да "Културну револуцију" не треба да користе ни десница ни левица како би унеле пометњу.

"Никада не смемо да кренемо тим ригидним, затвореним, старим путем, нити штетним путем који за циљ има промену заставе", закључује се у кинеском дневнику.

За време "Културне револуције" економија је стагнирала, школе су биле затворене, а неки историчари сматрају да је чак 1,5 милиона људи убијено, док их је на милионе гоњено у политичкој хајци, наводи Ројтерс, додајући да је у званичним кинеским уџбеницима историје тај покрет приказан у лепшем светлу, а насиље прикривено.

Иако Мао остаје личност у погледу које су мишљења подељена, његов лик краси кинеске новчанице, а његово балсамовано тело свакодневно привлачи стотине, ако не и хиљаде посетилаца у Пекингу.

Постао је и моћни симбол за неке левичаре у партији који сматрају да је тридесетогодишња реформа заснована на тржишту отишла предалеко, стварајући социјалне неједнакости као што је јаз између богатих и сиромашних и корупција.