Аустралијске подморнице између САД и Кине

Аустралијска влада саопштила је одлуку да велики посао обнове домаће флоте подморница, вредан 50 милијарди аустралијских, односно 39 милијарди америчких долара, додели француском концерну ДЦНС.

По плану који су представили Французи, изградња 12 специјално прилагођених подморница класе "Баракуда" требало би да се обави у аустралијским бродоградилиштима и обезбеди отварање око 2.800 нових радних места.

Нови апарати требалo би да уђу у употребу почетком четврте деценије овог века.

Поред француског произвођача, на тендеру су учествовале немачки "Тисен-Круп АГ", који има вишедеценијску традицију у производњи подводних оружаних платформи, и јапански концерн фабрика тешке машинске индустрије "Мицубиши хеви" и "Кавасаки хеви", које поседују врхунску технологију за израду подморница, која у неким важним елементима, попут ублажавања осцилација и апсорпције звука надмашује и америчку.

Аустралијски премијер Малколм Турнбул образложио је одлуке владе изјавом да је француска понуда прихваћена јер подразумева да ће "аустралијски радници градити аустралијске подморнице од аустралијског челика".

Потез аустралијске владе под лупом дипломата и аналитичара

Мада је влада у Канбери од самог почетка јасно ставила на знање учесницима тендера да је за њу приоритет упошљавање домаћих производних капацитета и радника, исход тендера ипак изазива изненађење у Азијско-пацифичком региону, јер поставља неколико битних питања у вези са геополитичким односима у том економско-политички изузетно важном региону света, који је већ деценијама замајац светског економског раста.

Највеће од тих питања је у којој мери је Аустралија посвећена продубљивању специјалних партнерских односа и, нарочито, војних веза са Јапаном, са којим би, у склопу америчке стратегије опкољавања Кине, требала да технолошки и тактички блиско сарађује у настојању да успори или онемогући продор кинеске морнарице и других војних ефектива у јужни Пацифик.

Америчка стратегија обуздавања ширења кинеског војног присуства и економског и политичког утицаја на Тихи океан, подразумева јачање савеза између САД, Јапана, Јужне Кореје, Филипина, Аустралије и Индије на свим нивоима, од економског до војног, те укључује међусобно снабдевање оружјем и трансфер војне технологије. Амерички војни стручњаци и бивше дипломате отворено су подржали јапанску понуду за велики аустралијски тендер, који предвиђа трошак од око 20 милијарди аустралијских долара за изградњу и 30 милијарди за дугорочно одржавање.

Такође, сматра се да јапанске подморнице класе "сорју" представљају најквалитетнија пловила те врсте на конвенционални погон, јер су изузетно тихе и стога тешке за откривање, као и због тога што поседују висок степен аутономности, односно, могу да дуго остану под водом без снабдевања и одличну технологију за осматрање, прислушкивање и комуникацију. Њихова предност је и у томе што се већ неколико година користе у реалним условима, што значи и да су проверене.

Економски и политички ударац за Токио

Због политичког контекста јачања војних веза међу америчким савезницима, који би требало да једни другима дају приоритет у трговинској и технолошкој размени, и неоспорног квалитета производа јапанске машинске и електронске индустрије, произвођачи из Земље излазећег сунца су дуго сматрани за фаворите за добијање уносног посла опремања аустралијске морнарице новим подморницама.

Први проблеми, међутим, јавили су се када су јапанске компаније изразиле уздржаност у вези са идејом да се подморнице граде у аустралијским бродоградилиштима, износећи забринутост за сигурност технолошких тајни уграђених у њихове подморнице. Они су касније променили став, сложивши се да се радови у већем делу изводе у Аустралији, али то очигледно није помогло.

Неуспех на тендеру не само што је велики економски губитак за јапанске компаније, већ је и немали ударац за амбиције владе у Токију да укључи јапанске фирме у међународно тржиште наоружања са којег су оне деценијама одсуствовале због послератне пацифичке политике у тој далекоисточној земљи, која је налагала уздржавање од продаје иностранству наоружања и опреме која би се могла искористити за офанзивне борбене системе.

Влада премијера Шинзоа Абеа пре две године изменила је законе и донела ново тумачење устава, чиме је отворен пут јапанским компанијама, које су до сада производиле само мале количине наоружања за домаће потребе и због тога у производном процесу трпеле велике трошкове, да се слободније укључе у светску тржишну утакмицу и тако повећају продуктивност и отпочну активнији рад на развоју нових технологија, што би све у крајњем требало да допринесе снажењу одбрамбене моћи Јапана, који се осећа угрожена војним јачањем Кине.

Приликом ублажавања регулативе у вези са извозом наоружања управо су подморнице класе "сорју" помињање као јапански борбени системи који би били најпожељнији за стране купце.

Одлуку аустралијске владе да уговор тежак близу 40 милијарди долара повери Французима неки аналитичари виде и као шамар вишегодишњем раду јапанске владе и премијера Абеа на развијању специјалних партнерских веза са Аустралијом, које Јапан сматра врло важним за сопствену економију и безбедност.

Аустралија између чекића и наковња

На одлуку аустралијске владе, која ће се задовољити добро наоружаним али још непровереним француским подморницама, поред домаћих економских прилика, несумњиво је утицала и жеља да се не кваре односи са Народном Републиком Кином, која је највећи спољнотрговински партнер Аустралије и највећи купац најважнијих аустралијских извозних артикала као што су гвожђе, угаљ и друге руде, месо и други прехрамбени производи.

Кинези су и највећи страни конзументи аустралијских услуга, као што су курсеви енглеског језика, студирање на универзитетима и туризам.

Геополитичко окружење Аустралије све је сложеније последњих година, због заоштравања супарништва између Кине и САД у Јужном кинеском мору, недалеко од њених обала, које је присиљава на тешку игру осцилације између војнополитичке реалности и економских интереса.

Наиме, Канбера традиционално на својој територији угошћава јединице америчке војске и у својим лукама омогућава снабдевање и базирање америчких носача авиона, али са друге стране има врло јаке економске везе са Кином, и у немалој мери зависи од потражње из најмногољудније земље света.

Аустралија се тако налази политички и економски разапета између захтева који јој се постављају из Вашингтона и Пекинга.

Позитиван економски ефекат по домаћу индустрију и настојање да се снажне економске везе са Кином очувају нетакнуте, однели су превагу над технолошким квалитетом оружја и диктатом да се јачају везе с Јапаном, битне за америчку стратегију обуздавања раста кинеске моћи.

Одлука Канбере, која је у Јапану дочекана са разочарањем, несумњиво ће бити прихваћена са одобравањем у Пекингу, који може сматрати да је извојевао својеврсну победу у бици за наклоност земаља региона, која је део ширег, врло сложеног геополитичког гамбита за премоћу Пацифику који игра са САД.