Три деценије од катастрофе у Чернобиљу

Један од реактора електране "Владимир Иљич Лењин" - како се званично звала чернобиљска нуклеарна електрана, експлодирао је 26. априла у 1:24 после поноћи по локалном времену.

На лицу месту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је 116.000 људи, а у наредном периоду још 230.000. Радиоактивни облак је прекрио у данима који су уследили знатан део Европе, с несагледивим последицама.

Радиоактивној прашини су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Немачка, Шведска, Швајцарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и источни део САД. У извесној мери готово читава Северна хемисфера осетила је последице.

Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као последица чернобиљске катастрофе, налази се више од два милиона људи.

Према подацима организације за заштиту природне средине "Гринпис", од последица је умрло око 200.000 људи, а претпоставља се да ће у перспективи широм света бити још око 270.000 случајева онколошких обољења у вези с радијацијом из Чернобиља.

Незванични извори процењују да је од последица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи.

Град Припјат (неретко се назива Чернобиљ) данас је "град духова", који повремено посећују само авантуристички опредељни туристи. У заштићену зону данас се може ући само са посебном дозволом и одговарајућом опремом.

Према званичној статистици, јануара 1986. у Припјату је живело 49.400 људи.

Нови заштитни саркофаг над уништеном електраном недавно је поново постављен, а читав подухват вредности око милијарду евра финансирала је највећим делом Русија.

Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу означена је седмим - највишим степеном нуклеарне опасности, који је званично везан још само уз нуклераку Фукушима, у Јапану, коју су 11. марта 2011. погодили најпре земљотрес и убрзо 14 метара висок разорни морски талас.

Јапан, а уз њега и Немачка, одрекле су се атомске енергије, док нови економски џинови, Кина и Индија, не одустају од намере да део све већих потреба за енергијом задовоље уранијумом.

У свету после катастрофе Фукушиме влада конфузија у вези са даљим коришћењем и градњом нуклеарних електрана.

Јапан је затворио свих 50 нуклеарних реактора, Немачка осам нуклеарки, а сада је, поред великог узлета производње електричне енергије из обновљивих извора, немачка енергетика у великој мери почела да рачуна и на гасне електране, нарочито после изградње друге линије Северног тока и удвостручавања прилива руског гаса са ове трасе.

У исто време су Русима удвостручене иностране поруџбине за градњу нових нуклеарки.

Према подацима из априла 2014. године, широм света је активно 435 нуклеарних електрана у 31 земљи. Међународна агенција за атомску енергију очекује да би глобална употреба нуклеарне енергије током наредне две деценије могла да порасте за 100 одсто.