Могу ли џихадисти оборити цивилне авионе?

Добро обавештени израелски извори истовремено виде у недавном обарању руског војног хеликоптера Ми-28Х у Сирији потврду "назнака да су терористичке организације у Сирији, а изгледа и у Ираку, добиле савремене с рамена испаљиване ракете за обарање авиона".

То значи, како је објашњено, да је реч о ракетама које су у стању да "пробију" најсавременији систем "Президент-С" који брани руске летелице.

С узнемирењем је у војним и цивилним структурама европских и других земаља примљено и откриће угледног азијског листа Ејжа тајмс да су "сад цивилни авионски путници на удару претње сиријских џихадиста, што буди сећања на гадне последице испоруке америчких противавионских ракета МАНПАДС 1980. године талибанима у Авганистану", који су се, на челу с Осамом Бин Ладеном, борили против совјетског присуства у тој земљи.

"Извештаји говоре, наводи Ејжа тајмс, "да су неке од Американаца подржаване џихадистичке групе опремљене америчким ракетама МАНПАДС, познатих и као стингерс, и да су их добили директно од Американаца или њихових блискоисточних савезника, повезаним са заоштравањем сукоба у Сирији".

Американци су званично рекли да је испорука оваквих ракета џихадистима "црвена линија преко које се неће прећи", јер такве лако преносиве и крајње опасне ракете могу угрозити и америчке цивилне, као и америке војне авионе који бомбардују положаје терориста у Сирији и Ираку.

Бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус је медијима, међутим, рекао да, ако се испостави да су Ал Каидине групације у Сирији сад наоружане и савременим противваздушним ракетама које су лако преносиве и испаљују се с рамена, "онда је то најгора ноћна мора".

Амерички институт за стратегијске анализе РАНД је још 2005. упозорио да би, у случају да џихадисти оборе цивилни авион, то практично довело до обуставе светског цивилног ваздушног саобраћаја и значило штету од најмање 15 милијарди долара.

Израелска цивилна компанија Ел-Ал је своје авионе већ опремила скупим уређајима за одбрану од ракетних напада, а то сад наговештавају и Русија и Кина, посебно зато што међу џихадистима у Сирији и Ираку има доста Чечена и Ујгура из кинеске већином муслиманима насељене провинције Синкјанг.

Главобољу надлежних такође изазивају извештаји специјализованих медија, што су потврдили и представници ЦИА у Либији, да је и једна количина руских с рамена испаљивих ракета СА-7 и модернијих СА-16 нестала из војних складишта кад је 2011. у интервенцији Запада срушен либијски режим Муамера ел-Гадафија.

Те ракете могу оборити цивилне авионе и сасвим вероватно су допале руку џихадиста Исламске државе Сирије и Ирака, који су направили упоришта у Либији, пренели су медијима амерички обавештајни извори.

У опширној анализи Ејжа тајмса се, уједно, каже да је "од САД и Турске потпомагана бригада Ал Хамза на интернету поставила снимке новонабављених ракета, док је група Ахрар ел-Шам на видео приказала како МАНПАД ракетом код Алепа обара сиријски војни авион Су-22".

Да се ове информације морају крајње озбиљно узети говори и изјава шефа дипломатије Саудијске Арабије Абдел ел-Џубеира немачком недељнику Шпигл да ће Ријад неким исламистичким формацијама у Сирији испоручити МАНПАДС ракете и нагласио: "Ми верујемо да ће увођење ракета земља-ваздух у борбе у Сирији изменити равнотежу снага на терену... баш као што су ракете земља-ваздух преокренуле равнотежу снага у Авганистану".

Ејжа тајмс наводи и да је "2. априла избио сукоб између од Запада подржаваних огранака Aл Каиде и сиријске војске, чиме је нарушено примирје". Додаје се да су "групе које су нарушиле примирје биле Ал Каида у Сирији (Фронт ал-Нусра), Исламска туркистанска партија кинеских Ујгура, Левант бригада и Ахрар ел-Шам, Дивизија 13 и још неке групе".

А према извештају агенције Асошијетед прес, "од Американаца обучавана и наоружана Дивизија 13 се сад бори на страни Фронта ал-Нусре и Ахрар ал-Шама, док су Исламска туркистанска партија кинеских Ујгура и Левант бригада у саставу Армије освајања, коју помажу Турска, Саудијска Арабија и Катар".