Две банке демантују да су користиле "пореске оазе"

Две банке демантују да користе такозване "пореске оазе" дан након што су из панамске адвокатске фирме специјализоване за отварање офшор-компанија процурела документа која показују да су глобалне банке обилно користиле такве компаније у корист својих кијената.

"Ми као компанија и као банка охрабрујемо коришћење таквих структура само у легитимне економске сврхе", рекао је директор швајцарске банке "Креди Суис" Тиџан Тијам, а преноси Ројтерс.

Истовремено, мултинационална банка са седиштем у Лондону ХСБЦ саопштила је да се документа која су процурела односе на период који претходи темељној реформи пословног модела коју је та банка спровела.

"Те тврдње се у неким случајевима односе и на период од пре 20 година, док смо у међувремену ми у протеклих пар година спровели значајне реформе", изјавио је портпарол представништва ХСБЦ у Хонгконгу Гарет Хјуит.

ХСБЦ и "Кред Суис" наведене су међу банкама које су помогле у успостављању сложених структура које отежавају пореским властима и истражитељима да уђу у траг новцу који се преноси са локације на локацију.

Панамско правосуђе отвориће истрагу о светском пореском скандалу "панамских докумената" који укључује политичке лидере и познате личности из света економије и спорта, саопштиле су панамске власти.

"Чињенице описане у домаћим и страним медијима под називом 'панамски документи' биће предмет истраге", наводи се у саопштењу.

Јуче је почела истрага поводом цурења милиона докумената који разоткривају да су светски богаташи, државници, ФИФА, 140 истакнутих политичара, скривали новац у пореским оазама преко адвокатске фирме "Мосак Фонсека" која објављивање "панамских папира" назива "злочином" и "нападом" на Панаму.

"Панамски папири" показују да су више од 500 банака, њихове подружнице и огранци регистровали скоро 15.600 офшор-компанија преко фирме "Мосак Фонсека", а велика већина их је основана од 1990-их, наводи на свом сајту Међународни конзорцијум истраживачких новинара од 100 дневних листова, који је спровео истрагу.

Истрага се односи на период од готово 40 година, од 1977. све до децембра 2015. и показује да су неке фирме регистроване у пореским оазама кориссцхене за прање сумњивог новца, трговину оруззјем и дрогама, као и за утају пореза.