Афера "Панамски папири": Више од 140 државника умешано

"Панамски папири" су, како наводи Међународни конзорцијум истраживачких новинара, случај једног од највећег цурења информација у историји.

У наведеном тексту Конзорцијума посебно је апострофирано како је председник Руске Федерације Владимир Путин кроз банке и поједине компаније опрао око две милијарде долара.

Кабинет британског премијера Дејвида Камерона, чији се покојни отац помиње у случају "Панамских папира", није желео да коментарише цурење докумената о утаји пореза, али је затражио копије података о свим клијентима тог случаја.

Ројтерс констатује да би случај "Панамских папира" могао да буде и велике срамота премијера Камерона, који се, како се наводи, често позивао на борбу против утаје пореза и избегавања плаћања ове обавезе.

Отац актуелног британског премијера Ијан Камерон помиње се у више докумената, а помињу се и неки чланови његове Конзервативне партија у горњем дому парламента, бивши посланици и донатори. 

Досијеи садрже нове детаље о великим аферама – енглеској најозлоглашенијој пљачки злата, која је заправо прање новца у Бразилу од стране политичара, као и наводе о подмићивању челника Фифе, која управља светским фудбалом.

У афери се спомињу детаљи сакривених финансијских договора 128 политичара и званичника широм света, што показује како глобална индустрија адвокатских компанија и великих банака продаје финансијске тајне криминалцима и трговцима дрогом, исто као и милијардери, познате личности и спортске звезде.

Од истакнутих политичара који су контролисали офшор-компаније наведена су имена премијера Исланда и Пакистана, краља Саудијске Арабије, као и деца председника Азербејџана.

"Никад нисам скривао своју имовину", тврди исландски премијер Сигмундур Двид Гуналугсон, осумњичен да је сакрио милионе долара на Британским Девичанским Острвима, преноси АФП. 

Такође, спомињу се још 33 особе и компаније које је влада САД ставила на црну листу због постојања доказа да су пословали са мексичким дилерима дроге, терористичким организацијама попут Хезболаха или држава Северне Кореје и Ирана.

Taкође, спомињу се и председник Аргентине, бивши премијери Грузије, Ирака, Јордана и Катара, као и актуелни председник Украјине.  

Процурили подаци из панамске адвокатске фирме "Мосак Фонсека" покривају скоро 40 година, од касних седамдесетих до краја 2015. године и обухватају податке о 214.000 офшор-компанија повезаних са људима у 200 земаља и теротирија.

Међу подацима су мејлови, финансијске табеле, пасоши и компанијски записи који показују како су посредници наведене адвокатске компаније себе и своје клијенте штитили од прикривање сумњивих трансакција. Они су сарађивали и са челницима у истраживачким водама на уништавању компромитујућих докумената.

Челник "Алиталије" један од клијената 

Међу клијентима је и 1.000 италијанских клијената, међу којима и председавајући националне авио-компаније "Алиталија" Лука Кордеро ди Монтецемоло, као и више од 150 компанија и појединаца из Словеније.

Како преноси италијански часопис Еспресо, такозвана "панамска документа" садрже више уговора из 2007. године у којима је Монтецемоло наведен као шеф компаније "Ленвил" са седиштем у Панами.

Додаје се да је Монтецемоло у то време био председавајући компаније "Фијат" и извршни директор "Ферарија".

Еспресо преноси да се у документима, објављним на основу досијеа који су процурили из панамске фирме "Мосак Фонсека", помињу и италијанске банке Уникредит и Уби банка.

Уникредит је користио панамску фирму "Мосак Фонсека" за управљање 80 офшор-компанија, али се додаје да се банка дистанцирала 2010. године.

Уби банка је, према документима, повезана са око 40 офшор-компанија регистрованим у Панами и на Сејшлима.

Словеначки лист Дело пише да је, према документима која су до сада анализирана, најмање 78 словеначких компанија и 74 Слованаца наводно повезано с компанијама основаним преко фирме "Мосак Фонсека".

Међу њима је фирма "УПЦ консалтинг груп", која је помогла Словенцима и држављанима других држава да региструју најмање 17 компанија у земљама које се сматрају пореским рајевима.

"Панамски папири" откривају како су неке од највећих банака учествовале у формирању офшор-компанија на Девичанским острвима, Панами и осталим рајевима за компаније тог типа.

Афера показује више од 15.600 папира компанија које су банке исписивале за клијенте који су желила да њихове финансије остану "испод тезге", а међу њима су и стотине докумената издатих од стране међународних банкарских гиганата попут УБС и ХСБЦ.

Новинари Међународног конзорцијума највећи део информација открили су током протекле четири године.