Јутарњи лист: "Бен Гурион" најбезбеднији аеродром на свету

Као главни међународни аеродром у Израелу, ради се о "великој и сочној" мети за многобројне радикалне групе, наводи тај загребачки дневник.

Можда, како се наводи, не изненађује чињеница да безбедносна служба на том аеродрому доживи између 50 до 70 инцидената дневно, но итекако изненађује да тих инцидената нису свесни ни путници на аеродрому, ни медији.

Израелски стручњаци усавршили су систем који пружа оптималну размену између безбедности и лакоће путовања, и све потенцијалне претње решавају се брзо и лако, на местима где не могу угрозити добронамерне путнике.

На "Бен Гуриону" путници не скидају ципеле, не одузимају се бочице с течношћу, не раде се детаљни прегледи пртљага, путници не морају пролазити кроз масовне детекторе, но посљедњи се напад догодио пре више од 40 година, када су припадници јапанске Црвене армије, пристигли из Рима, стројницама и бомбама напали друге путнике у простору за доласке, пише лист.

Ни један авион који је полетио са "Бен Гуриона" никад није био отет нити разнесен.

Службеници на аеродрому "Бен Гурион", наиме, не траже бомбе и ножеве - они трагају за лошим намерама.

"Док ће у америчким или европским ваздушним лукама службеник гледати у монитор и тражити скривено оружје или експлозив, у Тел Авиву ће вас гледати у очи и постављати питања која су психолози дизајнирали како би изазвали реакцију код терориста", наводи лист и објашњава да се терористи по правилу не боје смрти, али се боје да буду ухваћени.

Тешко је носити бомбу са собом и остати миран, а испитивачи на Бен Гуриону реагирају на знакове нервозе.

"Сумњиве шаљу на следећи степен интензивнијих интервјуа, где боље истренирани стручњаци раздвајају потенцијално опасне од обичних људи који су нервозни због лета, кашњења или нечег трећег", наводи се.

"Бен Гурион" се такође ослања на вишеструке кругове заштите - први сусрет с особљем аеродрома догађа се више од километар далеко од терминала, где се на кућицама спроводи први кратки интервју с путницима док су још у возилу.

Затим пролазе кроз још неколико кругова заштите, док на крају не стигну до свог авиона. Док не прођу прва два круга, не налазе се у близини већих група људи - обрнуто од већине америчких и европских аеридрина, где сви путници стоје у масовним редовима за безбедносни преглед, који су идеалне мете за бомбаше самоубице.

Израелске безбедносне службе ослањају се и на квалитетне обавштајне податке - све агенције имају директну линију комуникације с аеродромима, и редовно освежавају листе тражених и сумњивих особа.

Агенти који испитују путнике налазе се и на чекинг шалтерима на другим аеродромима с којих крећу Ел-Алови летови за "Бен Гурион". Неколико пута већ су зауставили или ухватили потенцијалне терористе који су прошли редовне сигурносне провере на другим ваздушним лукама.

Путници који не привуку посебну пажњу испитивача могу од кућица пред аеродромом до свог терминала доћи у само 25 минута, што је врло кратко време, ретко виђено у ваздушном саобраћају.

С друге стране, такав ниво безбедности захтева бројно и врло добро обучено људство, које није јефтино.

Ради се о решењу које би сигурно подигло цену ваздушног саобраћаја у Европи и успорило процес укрцавања путника.

Док кроз "Бен Гурион" годишње прође око 11 милиона путника, кроз британски "Хитроу" пролази готово шест пута више.

Било какво решење примењиво на европске аеродроме захтевало би њихово знатно прилагођавање како би се на сложенији начин могло обрадити исти број путника који сада пролазе кроз њих.