Петогодишњица рата у Сирији, крхка нада у мир

Сиријски сукоб, који је изазвао највећу хуманитарну кризу у свету од Другог светског рата, данас улази у шесту годину, уз крхку наду да ће прекид непријатељстава између опозиционих и режимских снага успети да се одржи након што су милиони људи од рата побегли, док их је на хиљаде настрадало.

Све је почело демонстрацијама из гнева због недостатка слободе, када се на данашњи дан 2011. године сиријски народ, охрабрен револуцијама у Тунису и Египту, дигао против режима председника Башара ел Асада.

Тада су многи веровали да Асад неће дуго одолевати народној побуни, али је побуна прерасла у погубни рат који никога не штеди и траје и даље, пет година заредом, наводи у анализи француски Монд.

Протести су почели у граду Дара због тога што су безбедносне снаге притвориле групу дечака оптужених да су зидове школе осликали антивладиним графитима, али су се брзо проширили, као и одговор Асадових снага које су почеле да отварају ватру на демонстранте, наводи АП.

Наредно поприште био је трећи највећи сиријски град Хомс, где је хиљаде људи покушало да направи атмосферу као на тгу Тахрир у Каиру, а у јуну 2011. су први пут побуњеници, уз подршку полицајаца и војника који су им се придружили, преузели контролу над једним градом на североистоку.

Августа 2011. амерички председник Барак Обама позвао је Асада на оставку и наложио замрзавање средстава сиријске владе.

У јулу 2012. у нападу на зграду сиријске националне безбедносне службе у Дамаску убијена су четири висока званичника, а тог лета борбе су се прошириле и на други по величини сиријски град Алеп.

Побуњеничке снаге су у марту 2013. освојиле град Раку на Еуфрату, први већи насељени центар.

Стотине људи убијено је у нападу хемијским оружјем у периоду август- септембар 2013, за који је Обама оптужио Асада, док је Русија предложила да Сирија одустане од хемијског оружја, те је у октобру исте године Дамаск уништио своју опрему за производњу хемијског оружја.

У то време број сиријских избеглица регистрованих у УН достиже два милиона.

Јануара 2014. шире се унутрашњи сукоби међу побуњеницима, који се деле на низ исламских група и умерених фракција с једне стране и Исламску државу, огранак Ал Каиде, са друге.

Две рунде мирнових преговора на челу са посредником УН и Арапске лиге Лахдаром Брахимијем пропадају фебруара 2014. у Женеви, убрзо потом се побуњеници повлаче из старог кварта Хомса, а у јуну Асад на председничким изборима односи убедљиву победу.

Тада и Исламска држава почиње да се шири по Ираку и Сирији, а у септембру 2014. коалиција на челу са САД почиње ваздушне нападе против мета џихадистичке организације, док годину дана касније Русија почиње своје ударе у Сирији као знак подршке Асадовим снагама.

У децембру 2015. Савет безбедности УН је усвојио резолуцију којом подржава план који је 17 земаља месец дана раније сачинило у Бечу о транзицији у Сирији.

Почетком фебруара 2016. почели су индиректни преговори између сиријске владе и опозиције у Женеви, али су пропадали после неколико дана, због сиријске војне офанзиве у Алепу.

САД и Русија су 22. фебруара најавиле делимичан прекид ватре у Сирији, који је почео 27. фебруара, а јуче су у Женеви настављени индиректни мировни преговори.

Јуче је и Русија објавила одлуку да ће почети да од данас повлачи своје снаге из Сирије, што су Савет безбедности УН и Иран оценили као позитиван корак и знак да би прекид непријатељстава могао да се одржи.

Рат у Сирији однео је више од 250.000 живота, више од половине становника су пред ратним страхотама потражили уточиште другде, а највише у Европи, док су деца у тој земљи лишена образовања, здравствене неге и адекватне исхране.

Сиријски сукоб прате и вртоглави економски трошкови, који се процењују на више милијарди евра, чиме је економија земље уназађена за три деценије пошто је практично остала без прихода, док је већина инфраструктуре разорена.