Јапан, страх од радијације пет година после катастрофе

Окружни суд у граду Оцу донео је привремену меру којом се налаже заустављање реактора у нуклеарној централи "Такахама" у префектури Фукуј, због сумњи у вези са безбедношћу постројења у случају земљотреса.

Група грађана, мотивисана поуком из Фукушиме да је немогуће стопроцентно гарантовати безбедност нуклеарних постројења, поднела је захтев за заустављање два реактора у тој централи, чиме је задала ударац и политици владе да постепеним укључивањем нуклеарних реактора уштеди новац који се сада троши на увоз природног гаса, нафте и угља из иностранства.

Одлука суда је битна јер представља преседан – након несреће у Фукушими дешавало се да судови забране поновно укључивање реактора искључених због редовног ремонта, али никада нису донели налог којим би се зауставио њихов рад, иако је било случајева када су реактори гашени на захтев владе.

Крајем фебруара, под притиском грађанских група, коначно је подигнута оптужница која три бивша руководиоца "Токијске електропривреде" терети да су несавесним обављањем дужности проузроковали смрт 44 особе, углавном старих и болесних који су живот изгубили због немогућности лечења и других последица евакуације.

Подизање оптужнице до сада је одлагано јер је тужилаштво сматрало да би, упркос постојању неколико пропуста у пројектовању и одржавању централе, било врло тешко издејствовати осуду, с обзиром на то да је тешко доказати могућност предвиђања природне катастрофе великих размера каква је захватила североисточни Јапан.

Подносиоци тужбе, међутим, тврде да су постојале научне студије које су указивале на могућност наиласка великог цунамија на обалу префектуре Фукушима, које су сугерисале да је потребно направити виши зид према океану и изместити генераторе за напајање струјом на веће висине, те се зато надају по њих позитивном исходу процеса.

Такође, 18. фебруара, Окружни суд у Кјоту је први пут наложио "Токијској електропривреди", власнику постројења које је угрозило здравље неколико стотина хиљада људи и запретило и престоници Токију, да плати одштету од око 250.000 евра за депресију, несаницу и изгубљену прилику за рад брачном пару који је након несреће самоиницијативно пребегао из контаминиране префектуре Фукушима, из насеља у којем власти нису издале налог за евакуацију, и отишао у Кјото.

И та одлука је преседан јер је суд, први пут, уважио могућност да би радијација могла да буде штетна по здравље и у деловима које држава није прогласила опасним и тако признао самоиницијативну евакуацију, што би могло да доведе до серије нових индивидуалних тужби против тог предузећа.

"Токијска електропривреда", иначе, већ дугује неколико десетина милијарди евра одштете грађанима и привреди, и то житељима из зоне пречника 20 километара око централе која је евакуисана по одлуци власти, за додатне трошкове за становање и пад цене некретнина које поседују, те за губитак прихода и тржишта пољопривредницима, рибарима, угоститељима и фабрикама из читаве префектуре чије је пословање онемогућено или поремећено изливањем радијације.

Велики део одштете исплаћује се постепено, на захтеве фирми и грађана упућене "Токијској електропривреди", али много је оних који су, због строгих критеријума и компликоване процедуре за пријаву, осетили потребу да туже компанију и државу, те се, поред индивидуалних, у Јапану тренутно води 31 колективна парница, у којој учествује више од 12.500 оштећених, од којих су 99 одсто из префектуре Фукушима, а укупно захтевају исплату од милијарду долара.

Нове технологије за обнову

Премијер Шинзо Абе, у настојању да јавности покаже да влада није заборавила префектуру Фукушима и да ради на спровођењу обећања о нормализацији живота у њој, недавно је посетио месташце Нараха, прво насеље у пречнику од 20 километара од разорене централе које је добило зелено светло власти за повратак избеглих лица на огњишта која су у журби напустили пре пет година.

Абе је тада пред камерама рекао да ће у префектури Фукушима бити изграђено прво постројење за производњу водоника који ће се користити као гориво за нову генерацију еколошких аутомобила – возила са горивном јединицом, која су понос јапанске аутомобилске индустрије и чији је развој и ширење један од приоритета државе. Постројење би, уместо струје добијене из нуклеарне централе, требало да се ослања на енергију ветра.

Међутим, Нараха и даље изгледа као град духова јер највећи број становника још живи у расељењу, али се влада нада да отварањем нових радних места може да ревитализује део префектуре Фукушима у којем је обављена деконтаминација. Ипак, малобројни повратници и даље свакодневно око врата носе дозиметре.

Слегање тла

У сусрет годишњици, Јапанска метеоролошка агенција објавила је да и даље траје смиривање тла након страховитог земљотреса снаге девет јединица Рихтера, који је 11. марта 2011. године подигао морско дно на око 70 километара од обале највећег јапанског острва Хоншу, проузрокујући цунами максималне висине 40 метара.

У протеклих пет година североистична обала острва, коју је цунами запљуснуо у дужини од око 500 километара, претрпела је више од 12.000 потреса које људи могу осетити. Сеизмичка активност у области је и данас двоструко већа од оне пре мегаземљотреса, који је 2011. на префектуре Ивате, Мијаги и Фукушима послао смртоносне таласе који су прогутали приобална насеља и избацили из строја опрему за хлађење реактора у нуклеарној централи "Фукушима 1".

Према подацима јапанске полиције, тела више од 2.500 људи никада нису пронађена. Они се воде као нестали и у Јапану нису увршћени у званични број погинулих, који износи близу 16.000 људи.

Еколошки и људски јади

Разорена нуклеарка у Фукушими, мада знатно мање него пре, и даље испушта радиоактивну воду у земљиште и оближње море јер део воде која се користи за хлађење језгара тешко оштећених реактора и истрошеног горива – отиче под земљу.

Највећи део воде за хлађење, међутим, одлаже се у привремене танкове, којих има више од хиљаду, а који садрже више од 750.000 тона контаминиране воде. Њено уклањање готово сигурно ће захтевати испуштање у океан, што ће додатно разљутити рибаре и све којима је стало до морских екосистема и здравља људи који конзумирају морске производе.

Руководиоци "Токијске електропривреде" изјавили су да ће проблем бити решен до Олимпијских игара 2020, које треба да се одрже у јапанској престоници, у складу са обећањем које је влада дала Међународном олимпијском комитету пред гласање на ком је биран организатор Олимпијаде.

Компанија тренутно чека дозволу да пусти у рад систем подземних цеви које би требало да замрзну земљиште у непосредној околини реактора и тако спрече сливање контаминиране воде у море.

Поред питања шта учинити са огромним количинама филтриране али и даље радиоактивне воде, која се држи у више од хиљаду крхких танкова, нерешен је и проблем одлагања хиљада црних пластичних врећа испуњених радиоактивним отпацима и земљом која је у склопу деконтаминације стругана са површине како би се умањило зрачење.

Кесе и даље чекају одлуку о изградњи бетонских бункера за складиштење и представљају праву еколошку бомбу јер леже непосредно уз обале и реке, где су лак плен за неки нови цунами или поплаве.

Коначно, пет година је дуго у људском животу и немали број, од више од 100.000 становника префектуре Фукушима који су се расули по Јапану, нашао је посао и школу, те је скептицизам у вези са будућношћу области, упркос напорима за деконтаминацију и обећањима владе о економској ревитализацији, широко распрострањен.

Скептицизам је очекиван, нарочито када се узме у обзир да би повратници у приобални појас Фукушиме морали још око четири деценије да живе са потенцијално великом претњом у комшилуку јер ће отприлике толико времена бити потребно да се уклони гориво и демонтирају реактори у тешко осакаћеној нуклеарној централи која је заувек променила њихове животе.