Избегличка криза у чекаоници седмог марта

Из угла Берлина и Атине била је непотребна свака акција пре одлучујућег самита с Турском, заказаног за седми март. Из угла Европске комисије, тај самит служи само евалуацији стања. Чекати или деловати, то је питање - овог момента за Балкан, у наставку за све остале.

У чекаоници седмог марта влада врло динамична атмосфера. Канцелар Фајман у уторак путује на разговор са европским председником Туском, како би лично објаснио мотивацију за сазивање формата 9+1.

Негативан став Јункера (Koмисија) и Шулца (Парламент) према бечком договору је Фајману познат, зато су његове наде уперене у до сада суздржаног Туска.

После Брисела, Фајман креће на турнеју балканским земљама, не би ли регионалним партнерима дао продршку и истовремено је примио од њих.

Изјаве које из тимова око канцеларке Меркел и грчког премијера Ципраса стижу до медија немачког говорног подручја, иду у правцу стилизације седмог марта у дан који ће решити све дилеме, избрисати све недоследности европске миграционе политике, укратко, дан који се исплати чекати.

У подгревању наде у седми март канцеларки Меркел је потребна сва помоћ коју може да добије. Зато је став Европске комисије, да од самита не треба очекивати директну акцију, више него необичан.

Конкретно, гласноговорник Комисије Александер Винтерштајн је у петак изјавио како ће самит с Турском "служити утврђивању стања" и да су све расправе о његовој делотворности "чисте спекулације".

Зашто шеф Комисије Жан Клод Јункер пружа Ангели Меркел апсолутну подршку у слављеничкој атмосфери дочека седмог марта, док његов портпарол даје изјаве да је то само датум у програму чији су параметри "чиста спекулација"?

Да ли то Брисел и Берлин раде на два различита епилога мигрантске кризе, први у стилу европског арт-филма отвореног краја, други у стилу холивудског хепиенда?

Повратак политичких атавизама

Иницијатива Беча за ефикасном сарадњом земаља дуж такозване "Балканске руте" је потпуно нова, математички би се то могло представити као "пресек два скупа", добитна географска комбинација чланица, ускоро-чланица и теоретски-чланица Европске уније.

Немачки, грчки и италијански медији доживљавају је међутим у потпуно старим историјским категоријама, оним из 19. века, од аустријског Метерниха, до немачког Бизмарка, од избацивања Аустрије из процеса немачког уједињења (1866-70), до њене балканске оријентације (1878 - 1914) као директне последице тог чина.

Велт: "Двеста година после Бечког конгреса изгледа као да је дунавска метропола поново постала центар европске дипломатије и први пут истиснула старог пруског ривала у Берлину. Скуп прошле среде био је мајсторско дело староевропске државничке уметности!"

Минхенски СДЗ види тај скуп као "Бечки конгрешчић" и пише: "Био је то потез слабости, а не снаге, у коме 'ампутирана' Аустрија покушава да реактивира своју изгубљену позицију моћи на европском дипломатском паркету".

ФАЗ: "Времена у којима је Аустрија долазила до среће кроз ројалистичке женидбе и удаје, изгледа дефинитивно припадају историји. Политички брак Ангеле Меркел и Вернера Фајмана није издржао реалитy ћецк миграционе кризе".

Тешко је рећи да ли је растућа метафорика историјских политичких атавизама стигла у Немачку из Грчке, или је аутохтоне природе. Још бечки скуп није ни завршио прошле среде, а већ га је грчки премијер Ципрас назвао "срамотом" која се директно подиже из фундуса "аустријске дипломатије 19. века".

Ципрас је свакако био први, али не треба занемарити ни снагу шлагворта "Бизмарк", који се на прву назнаку дневнополитичке фрагментације у односима Беча и Берлина шири медијским простором.

Али то не треба схватити као да је све више исто, што се више мења. Метерних од јуче показује више сличности са Меркеловом од данас, него са Фајманом, пише минхенски СДЗ: Метерних је био тај ко је пре двеста година радио на свом "самиту с Турском", употребљавајући га као адут у покушају преуређења тадашње европске куће политичке моћи.

Гледано на тај начин, нова је само подела улога, али се свеједно и даље игра исти комад: Кад европски актери осете да се крећу у избалансираном пољу моћи, у коме нико нема одлучујућу позицију, неко ће на сцену увести Турску. Или изгурати Русију. Или и једно друго, што се управо сада догађа.

Са своје стране, ФАЗ спомиње аргумент који ће се допасти свима који воле теорије завере: Меркелова профитира од Фајмановог "плана Б" сматра тај лист. Дневне квоте на Балканској рути, успоравање миграционих токове, оштре контроле, невине дечје очи на туђим границама - све то олакшава Берлину да добије мање миграната и истовремено сачува супериорни етички став над другим оперативцима миграционе кризе.

Већ су се на бечком скупу у среду чула слична размишљања по дипломатским кружоцима 9+1. Нико није био спреман да потврди како је тај скуп у позадини имао благослов Ангеле Меркел, али исто тако нико није имао сумње да он спада у категорију великих политичких потеза, оних који за собом повлаче озбиљне консеквенце.

На добро или на лоше - сазнаћемо седмог марта, пре него што се неко осмели да канцеларки Меркел честита Осми март.

Метерних остаје шлагворт бечког скупа, пише аустријски Пресе. Тај састанак се најбоље и доживљава преко динамике кључних појмова, који ће га уклапати, или, мање вероватно, поништавати на самиту с Турском.

Аустријска математика

Она тренутно располаже са две формуле: 9+1 и 4+1. Прво је јасно и односи се на балканске земље. Друго описује прилике у Вишеградској групи (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка), која од почетка има рестриктивни став према миграционом таласу. Од претпрошле недеље, Вишеграду се, функционално, иако не организационо, придружила и Аустрија.

Математичка формула културе добродошлице 1+1+1 (Немачка, Аустрија, Шведска) се распала ове зиме, у Шведској тихо у децембру, у Аустрији бурно у јануару, док је немачко друштво у фази све озбиљније поларизације.

Масивна редукција избегличког таласа

Политика отворених врата, то је било јуче. Не могу се сви разговори у ЕУ вртети око тога како што ефикасније, што брже, што савршеније усмеравати миграциони талас од Грчке, преко Балканских земаља, до средње Европе. Нови циљ је успорити, отежати и зауставити.

Грчка

Грчка на састанак није позвана зато што у односу на претходну тачку - масивна редукција- има дијаметрално другачији фокус. "Грчка тражи да се још само разговара о томе како ће се што брже у што већем броју пролазити њеном државном територијом", рекао је Себастијан Курц и отворио нови фронт европске дипломатије.

Србија

Наравно да је место Србије на бечком скупу посебно. Она није члан ЕУ, али није ни тако далеко од чланства као други. Она је скоро унутра, што је ставља у незахвалну улогу да бира између Беча и Берлина. Један од српских министара на овом скупу је тако и започео свој говор на затвореном скупу, у смислу - шта нам то радите, зна ли левица шта ради десница...!

Ту међутим има лека, будући да Аустрија сматра како су прилике такве, да ће врло брзо и сам Берлин изабрати став Беча, што ће у последици олакшати европску позицију Београда.

Регионална сарадња

То је крунски појам бечког скупа. Платформа 9+1 би требало да осигура транспарентност, сарадњу и помоћ, тамо где је није увек било, и историјски и актуелно. У коначном ефекту, читав регион је направио корак ближе ка ЕУ, самим тим што је Бриселу и чланицама демонстрирао неприхватљивост егзистенције белих флека на европској карти.