Парламентарци ОЕБС-а о мигрантској кризи

Током дебате на завршној седници зимског заседања Парламентарне скупштине ОЕБС-а говориле су десетине парламентараца из земаља у које избеглице и мигранти пристижу, кроз које пролазе и које су им крајње одредиште.

Taкође, обратио се и европски комесар за хуманитарну помоћ и руковођење кризом Христос Стилијанидес, саопштио је ОЕБС.

Истакавши да криза ставља на пробу јединство и принципе Европе, Стилијанидес је поручио да је одговорност свих огромна, те да "ниједна земља нити актер не може да одговори на размере и комплексности изазова".

"Морамо да радимо сви заједно. То је једини избор који имамо, и избор који смо већ направили. Морамо да га поштујемо", рекао је Стилијанидес.

Председник Парламентарне скупштине ОЕБС-а Илка Канерва је рекао да ће "свеобухватно, ефикасно и одрживо решење кризе проистећи само из колективног трагања, воље и акције" и да "ОЕБС може и мора да учини више".

Парламентарци су расправљали о подели терета, узроцима кризе, опасностима распарчаног приступа, примени квота, финансирању земаља из којих мигранти потичу и у које стижу, интеграцији миграната, Даблинским прописима, трговини људима, људским правима избеглица и миграната.

Разговарали су и о предлозима садржаним у најновијем специјалном извештају о кризи, који је припремило руководство Комитета за демократију, људска права и хуманитарна питања Парламентарне скупштине ОЕБС-а.

"Постоји забрињавајућа тенденција да се избеглице учине жртвеним јарчевима, да се затварају границе и реагује са страхом. Неоправдано повезивање избеглица са тероризмом веома забрињава, као и растуће одбијање да се заштите они који беже од насиља", рекла је председавајућа Комитета Изабел Сантос, која је представила извештај.

У извештају се ОЕБС-у препоручује да успостави координацију на високом нивоу како би ојачао свој рад по питању миграната и избеглица, мисију на терену за миграције, да побољша сарадњу са медитеранским партнерима и повећа размене најбоље праксе на парламентарном нивоу.

Такође се земљама ОЕБС-а и ЕУ између осталог препоручује да пруже већу финансију и политичку помоћ земљама које се граниче са Сиријом, да развију мере за боље функционисање механизма поновног насељавања и да изнова размотре праксу селективног прихвата миграната на јужнобалканској рути.