Комесар УН: Договор између пет земаља само погоршава кризу

Зеид Рад Ел Хусеин је рекао да се уочи усвајања тих мера током протекле недеље, опхођење према избеглицама и мигрантима који су пролазили кроз одређене земље наизглед променило, уз озбиљне негативне импликације по њихова људска права.

"Последњи извештаји износе податке о ланцу депортација који се сада реализује широм руте на Балкану према Грчкој, што укључује и Аустрију, Словенију, Хрватску, Србију и Бившу Југословенску Републику Македонију", рекао је Зеид, а Бета пренела саопштење.

Осим тога, додаје, стотине Авганистанаца је према извештајима остављено на цедилу у бедним условима дуже од пет дана на граници између Бивше Југословенске Републике Македоније и Србије, а многим другим Авганистанцима је онемогућен улазак у Бившу Југословенску Републику Македонију и Грчку, наизглед само на основу њихове националности.

Високи комесар је такође изразио жаљење да су одређене власти пријавиле да нису дозволиле прелазак границе људима који су долазили на њихове границе, уколико нису могли да им дају документа која су наведена у споразуму.

"Чињеница да неко поседује или не поседује документ нема никакве везе са чињеницом да је неко избеглица или није", рекао је Зеид.

"Постоје бројни разлози због којих је избеглица морао да побегне из његове или њене земље без валидне путне исправе. Непоседовање валидног документа не би требало да буде разлог за забрану уласка у процедуру за тражење азила", додао је Зеид.

Каже да разуме изазове са којима се суочавају власти у неким европским земљама које покушавају са се изборе са велики бројем миграната који пристижу, или пролазе у транзиту њихове територије, и напори да се побољша управљање ситуацијом би заправо, како додаје, били више него добродошли.

"Ипак, овај ванредни споразум који су потписали челници полиција успоставља политику тих пет земаља која укључује мере које изгледа да нису у складу са обавезама поштовања људских права у овим земљама, а на шта су се те земље обавезале међународним правима о људским правима и избеглицама", истакао је Зеид.

Високи комесар УН за људска права је истакао да је посебно забринут чињеницом да споразум може да омогући колективно протеривање људи који нису држављани тих земаља, што је "јасно забрањено међународним правом".

Забрана против колективног протеривања даје права свакоме ко није држављанин дате земље да има појединачни преглед свих чињеница које се користе за његово или њено протеривање.

То представља значајан правичан поступак којим се гарантује спречавање произвољних протеривања људи који нису грађани дате земље.

Саставни елемент права на заштиту од колективног протеривања и права на приступ ефикасним правним лековима је да је протеривање одложено све док се не утврди да је оно у складу са међународним правом људских права.

Споразум, који је уобличен у "Заједничкој изјави челника полицијских служби" пет земаља, која је објављена 18. фебруара, изгледа да даје овлашћења за профилацију људи, као и за ограничавање "уласка из хуманитарних разлога" само на основу њихове националности, и поседовања идентификационих докумената, а не на основу појединачне процене да ли је неко или није у потреби за азилом или неком другом врстом заштите њихових људских права.

Споразум успоставља изузетно уске критеријуме који омогућавају прелазак онима који "беже од рата" без икакве напомене "могућности да ће бити прогоњења" што представља кључни критеријум за признавање избеглица у складу са Конвенцијом о статусу избеглица из 1951. године и пратећим Протоколом из 1967. године и сродним међународним прописима.

"Овај узак фокус изгледа да такође поништава бројне друге легитимне разлоге у складу са којима лицу може да буде одобрен улазак на територију друге државе, према међународним и европским правима људских права", додао је.

Истиче да је алармантно да споразум не садржи никакве мере које имају за циљ заштиту тих крајње угрожених жена, деце и мушкараца.

Како каже не постоји напомена у вези са посебним мерама за заштиту људи који могу бити под изузетним ризиком да ће се њихова људска права кршити, укључујући и децу, људе са инвалидитетом, ЛГБТ особе, жртве тортуре или жртве родно заснованог насиља или трговине људима.

"Уместо тога, споразум се изгледа само бавио применом оштрих ограничења за улазак људи који путују такозваном балканском рутом, и обезбеђивањем 'контролисаног трансфера миграната', без довољно мера безбедности", казао је Зеид.

Након усвајања полицијских мера уследило је саопштење аустријске Владе о ограничењу броја избеглица који могу бити прихваћене у 2016. години, и о броју људи којима ће бити омогућен транзит кроз њихову земљу.

Истиче да ове мере само појачавају хаос и муке дуж целе трасе, а нарочито у Грчкој која је већ преоптерећена.

Каже да затварање граница земаља на рути, ставља огроман притисак на земље којима је у великој мери потребна помоћ, и додаје да би то могло да има непредвидиве и погубне последице по Грчку и велики број људи који се тренутно налазе на њеној територији.

"Захтевам од пет земаља које су потписале прошлонедељни споразум да поново пажљиво регулишу приступ њихових полицијских снага и да га у потпуности ускладе са међународним правом".

Високи комесар је такође обавестио о сталним позивима које упућују Агенција УН за избеглице, УНХЦР и Специјални известилац УН о људским правима миграната Франсуа Крепо Европској унији да зауставе непрекидну регресију људских права избеглица и миграната.

Зеид је захтевао од ЕУ и других европских земаља да "предузму кораке како би се спречило стварање мита, стереотипа, расизма и ксенофобије што је све прилично извитоперило и политизовало дебату о мигрантима, тиме умањујући значај напора да се управља кретањем избеглица и мигранта на рационалне начине који и штите њихова права и поједностављују управљање изазовима са којима се цела Европа суочава".