Челници ЕУ траже решење за избеглице без Давутоглуа

Шефови држава или влада ЕУ на дводневном самиту, међутим, свакако ће морати да се договоре о томе да ли ће се увођење надзора унутрашњих шенгенских граница наставити, уз претњу издвајање Грчке из Шенгена, ако другог решења не буде за заустављање прилива миграната и посебно враћање оних који немају права на азил у ЕУ.

То су данас новинарима пренели европски дипломатски званичници уочи почетка самита ЕУ.

Мигрантска криза је изазвала крупне недоумице и у Србији и Македонији, јер би се могло десити да се избеглице које су досад само пролазиле, нађу уклештене између граница држава ЕУ, на српској и македонској територији.

То се може догодити ако уз већ постојећу ограду на мађарским међама, границе затворе Аустрија и Словенија, што је синоћ у Бриселу у разговору с челницима ЕУ и премијерима Словеније и Хрватске предочено председницима Србије и Македоније, Томиславу Николићу и Ђорђу Иванову.

Словеначки премијер Миро Церар је упозорио да би затварање аустријске границе за избеглице и за Словенију значило да би се зачас на словеначкој територији нашле хиљаде људи с којима се не би знало шта да се учини и куда да буду упућени нити ко би хтео да их прими.

Исти је случај и око првих 200 миграната које је Хрватска вратила Србији, а које српске власти могу само да покушају да пошаљу у Македонију или Грчку, али без извесности да ће тамо бити примљени.

Извори ЕУ су нагласили да ће шефови држава или влада Уније вечерас свакако размотрити извештај Холандије, која је председавајућа ЕУ, и Европске комисије о томе у којој се мери спроводе или не раније одлуке о хитном решавању избегличке кризе која је унела опасне поделе унутар ЕУ.

Реч је превасходно о хитној заштити спољних граница Уније, надзираном пропуштању само сиријских ратних избеглица и очувању слободног шенгенског простора без међа.

Доналд Туск, председник Европског савета, који окупља вође ЕУ, у позивном писму европским лидерима оценио је да досад усвојене хитне мере Савета министара и Европског савета "дају плодове, али напредак није довољан".

Ту је реч и о захтеву Европске комисије и Савета министара Грчкој да у року од три месеца отклони велике мањкавости у контроли граница и успостави обећане "контролне тачке" (hotspots) на својим и европским границама и да, уз много већу подршку ЕУ, практично заустави улазак имиграната.

Туск је предочио да је досад врло слабо од стране Анкаре спровођени акциони план ЕУ–Турска "од животне важности за суштинско и трајно смањење илегалних улазака из Турске у ЕУ".

Циљ ЕУ је да се што пре обузда неконтролисана навала имиграната у Европу и разбије мрежа организованог криминала који имигранте преко турске границе и неометано од турских власти пребацују на грчка острва и обале.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, који је синоћ заједно с Туском разговарао са српским и македонским председницима, Томиславом Николићем и Ђорђем Ивановом, као и премијерима Словеније и Хрватске, Миром Цераром и Тихомиром Орешковићем, саопштио је да је заједнички став био да се "мора избећи хуманитарна криза на Западном Балкану и једностране мере".

Српски председник Николић синоћ је изјавио да је од челника ЕУ тражио одговор на то да ли је неминовно затварање европских граница, да би Србија знала кад избеглице више неће моћи да одлазе даље из Србије.

Николић је рекао да "Србија неће прва затворити границе", додавши да Аустрија и Словенија најављују затварање граница за мигранте и да је словеначки премијер Церар синоћ обавестио саговорнике да ће то бити учињено у року од два дана.

Српски председник је рекао да се Јункер томе успротивио и да ЕУ никако не жели да изолује Грчку.

Јункер је претходно подржао план Церара да ЕУ пружи материјалну помоћ и помоћ у људству Македонији да би обезбедила пролазак само оним мигрантима за које се зна да су чланице ЕУ спремне да их приме.

Николић је истакао да ће Србија имати времена да реагује ако до затварања граница ипак дође, и како је навео, "тај број избеглица који би можда привремено остао у Србији не би био неко оптерећење за Србију".