Донаторска конференција за Сирију, тражи се девет милијарди долара

Међународна помоћ жртвама петогодишњег сиријског рата стално је била мања него што је тражено, али овог пута се организатори надају да ће донатори бити издашнији, посебно после хаотичне миграције стотина хиљада Сиријаца у Европу током прошле године, која је подстакла велике расправе.

"Верујем да је европско искуство изоштрило умове. И не мислим да је то лоша ствар ако доведе до акције", рекао је за агенцију АП шеф Међународне организације рада Гај Рајдер, током посете Јордану, једној од земаља са великим приливом избеглица из Сирије.

Домаћини конференције су Британија, Немачка, Норвешка, Кувајт и Уједињене нације. Позвани су светски лидери и представници десетина земаља, заједно са званичницима из међународних организација, хуманитарних организација и цивилних група.

У Лондону ће укупно бити тражено готово девет милијарди долара помоћи, што укључује координирани позив десетина хуманитарних агенција за прикупљање 7,73 милијарди долара и захтев за 1,23 милијарди долара од регионалних влада које прихватају избеглице.

То је мали део велике економске помоћи коју земље као што су Турска, Либан и Јордан, које су примиле близу 4,6 милиона сиријских избеглица, траже за наредне године.

"Надамо се и очекујемо да ћемо прикупити знатна нова средства", рекао је Јенс Лерке, портпарол УН канцеларије за координацију хуманитарних послова, која је формулисала заједнички захтев агенција за помоћ.

Прошле године добијена је тек половина тражене суме од седам милијарди долара, због чега су морали да се редукују неки програми као што је био програм хране за избеглице.

Од донатора се тражи такође да подрже дугорочне планове са фокусом на образовању и радним местима.

Донатори ће сарађивати ближе са земљама као што су Либан и Јордан да подстакну њихове привреде погођене високом стопом незапослености и да помогну у отварању радних места за грађане и за избеглице.

Тренутно већини избеглица није дозвољен легалан рад, што значи да зависе од недовољне помоћи и приморани су да раде у сивој зони.

Светска банка помаже да се омогуће јефтини зајмови за земље које прихватају избеглице, с планом да донатори плаћају камате.

Један од најконкретнијих циљева конференције везан је за образовање, да се сва деца избеглице врате у школе до краја школске 2016/2017. године.

Тренутно је више од 700.000 избеглица школског узраста ван школе, више од половине од укупног броја.

УН агенција за децу Уницеф наводи да ће бити потребно 1,4 милијарди долара да се спасе потенцијална "изгубљена генерација", како деце у Сирији тако и оних у изгнанству.

Како наводи АП, упркос доброј вољи и новим идејама донатори се суочавају са чињеницом да је милионима Сиријаца сада горе него што им је било пре годину дана.

Већина избеглица у Јордану и Либану живе у сиромаштву. Прихватне земље су појачале ограничење за Сиријце који покушавају да побегну од рата, укључујући и Јордан где је 20.000 избеглица блокирано у пустињској области на граници док хиљаде нових стиже сваког месеца.

Нови извештај Норвешког савета за избеглице наводи да стотинама хиљада избеглица прети да изгубе право на легални останак у земљама домаћинима, или су то право већ изгубили.

У самој Сирији услови су се погоршали и агенције за помоћ наводе да 13,5 милиона људи има потребу за помоћ, а милиони се налазе у областима под опсадом.

Јан Егеланд генерални секретар Норвешког савета за избеглице позива за помоћ на нивоу Маршаловог плана за обнову Европе после Другог светског рата.

"Сведоци смо колективне неспособности да се пружи потребна помоћ региону, и потпуног колапса међународне солидарности са милионима жртава рата", рекао је.