Берлин, рок за преокрет у избегличкој кризи до марта
Немачка канцеларка Ангела Меркел је партнерима у Европској унији предочила да се преокрет у избегличкој кризи мора наћи до сусрета вођа ЕУ у марту, јер ће Берлин бити присиљен да и после маја продужи контролу шенгенских граница, а размотриће и увођење "мини-Шенгена".
Како наводе неки медији и аналитичари у ЕУ, Берлин указује да ће око себе окупити богате и стабилне чланице ЕУ које су спремне на формирање "чврстог језгра" око евра, што би значило да се ствара "Европа у две брзине".
Постоје, ипак, мишљења да чак и ако би "пао Шенген", не би "пукао евро", јер су чланице које чине језгро јединствене европске валуте богате земље, имају моћне привреде, Европска централна банка има огромне девизне резерве, мада би се ЕУ неминовно раслојила.
У анализама се указује и на то да је немачка канцеларка Меркел поново била присиљена да директно у Берлин позове турског премијера Ахмета Давутоглуа и стави му до знања да одмах мора да крене у примену договора са ЕУ о заустављању прилива имиграната преко Турске у Европу, јер само тако може добити обећану помоћ ЕУ од три милијарде долара.
Америка позвана у помоћ
Свесна да се избегличка криза, која је почела да изнутра разара ЕУ, мора решити у корену, а то значи задати озбиљне ударце терористичкој исламистичкој парадржави у Сирији и приволети Турску да заустави неометану навалу имиграната, али и терориста ка Европи, канцеларка Меркел је разговарала и са америчким председником Бараком Обамом и од њега добила обећање да ће помоћи да се заустави тешка избегличка криза.
Портпарол немачке владе Штефен Зајберт изјавио је да је Обама телефоном позвао канцеларску Меркел и рекао да ће "влада САД битно помоћи" да се драматична криза заустави новцем и ангажовањем у политичком, једино могућем решењу кризе у Сирији.
Обама је навео да је сагласан за сазивање велике донаторске конференције за Сирију и сазивање у УН скупа светских вођа на конференцију о избегличкој кризи.
Амерички потпредседник Џо Бајден је истовремено, уз критику на рачун тешких кршења људских права и медијских и слобода изражавања у Турској, што је Ангела Меркел пажљиво избегла да помене у сусрету са Давутоглуом, у Анкари саопштио да ће се САД и војно заједно са Турском ангажовати у борби против исламиста на североистоку Сирије.
Изазови Европске уније
Аналитичари, попут коментаторке британског дневника Гардијан Натали Нугаред, оценили су да је и у Вашингтону зазвонило звоно за узбуну због сазнања да тешка избегличка криза, уз тероризам, претњу Велике Бритање да ће се одвојити од ЕУ, још увек нерешене економске кризе, жаришта у Украјини, неумитно воде пуцању ЕУ изнутра и доводе у питање стратешко савезништво САД са Европом.
Челник Војног комитета НАТО-а, генерал Петр Павел, јасно је ставио до знања да је избегличка криза повезана са тероризмом и да представља озбиљан безбедносни изазов, а дипломатски званичници у НАТО-у су агенцији Бета без увијања рекли да су кључни проблем у избегличкој кризи политика немачке канцеларке Меркел и крајње забрињавајући поступци власти у Анкари око избеглица и уплива на сукобе у Сирији.
Коментаторка Гардијана сматра да се Европска унија нашла на озбиљној прекретници и да је зато нужно да САД размотре темељну политичку, али и економску подршку стабилизацији евра и европске привреде, јер је то у суштинском интересу Америке и целог света, и да уради управо нешто слично Маршаловом плану, великом подухвату обнове Европе после Другог светског рата.
Вашингтон јасно треба да предочи британским политичарима да ће "стратешко савезништво" Америка- Британско острво претрпети озбиљне ударце ако одлуче да Велику Британију "раздруже" од ЕУ.
Италијански лист Република није одолео да на свој начин закључи да се осовина Ангеле Меркел са Обамом може испоставити одлучујућом и за заустављање озбиљних критика на рачун имиграције унутар Немачке, поготово што је, у вези са нападом избеглица на жене у новогодишњој ноћи, исламски имам у том граду долио уље на ватру изјавивши да су "за те нападе криве и девојке, јер ходају полуголе и напарфимисане".
И бивши заповедник НАТО снага у Европи, адмирал Џејмс Ставридис, закључио је у дугој анализи "европске кризе" да је "безбедносно устројство Европе, које је релативно мирно изнедрило излазак из Хладног рата, сада под крајње оштрим притиском".
То је, указује Ставридис, "првенствено хаос на Блиском истоку, пре свега у Сирији који прети навалом двоструко већег броја избеглица до лета у Европу, што ће још драматичније заоштрити друштвену напетост и нарочито угрозити унутрашњи простор без граница".
У расправу се укључио и бивши представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Хавијер Солана који сматра да, иако је криза са евром била опасна, "сад тек предстоји прави изазов, јер избегличка криза удара на само средиште Уније, Немачку, где је на удару и невољама канцеларка Меркел", додајући да је то "суштинска политичка криза".
Професор на Институту друштвених наука у Бечу Иван Крастев рекао је да рефендуми у Холандији о спорном споразуму о слободној трговини ЕУ- Украјина, као и Великој Британији о останку или не у Унији, притисци земаља на југу ЕУ да се одустане од политике "стезања каиша" и потпуно одбојан став источних чланица Уније према прихватању посебно муслиманских избеглица, Европу стављају на тачку "могућег расцепа".
Берлин пред преломним тренутком
Више аналитичара оцењује да је Берлин дошао до онога што сматра кључним преломним тренутком за интересе како Немачке, тако и целе Европе, па и незаобилазног савезништва са Америком.
"Многи знаци говоре да би канцеларка Меркел озбиљно могла да размисли о савезништву са чланицама ЕУ које желе амбициознија заједничка решења", истиче аналитичар њујоршке Јуроазија групе Муџатба Рахман.
Рахман и коментатори неких европских медија тврде да би "чврсто језгро" уз Немачку могле чинити и Аустрија, Француска, Белгија, Холандија, Луксембург и Шведска.
Врло угледни аналитичар бриселског Центра за европске политичке студије, Данијел Грос, један је од оних који сматрају да ће евро, а тиме макар и сужена еврозона чланица ЕУ, опстати зато што је економски потенцијал многих чланица и даље велики и зато што је у интересу Америке и целог света да се Европа не распадне и западне у економску дубоку кризу опстанка.
Ипак, неки челници у ЕУ, попут француског премијера Мануела Валса, стављају до знања да се мора наћи хитно заједничко решење за избегличку кризу, јер ће се ЕУ распасти.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар