Пат позиција у европској мигрантској политици

Лоша вест је да ЕУ није успела да се договори о јединственом плану за решавање избегличке кризе. Добра вест је да ће се правити да јесте све док је развој на терену у идућој години не увери у супротно.

Одмах је јасно да смањивање распона између лоше и добре вести постаје главно политичко наслеђе с којим ЕУ напушта ову и улази у идућу годину.

Најдрастичнији пример таквог развоја тиче се избегличке статистике за децембар, где су Европска комисија и Европски савет учесницима самита презентовали битно различите бројеве.

Председник Комисије Жан-Клод Јункер одлучио се за цифре које доказују хитне, директне и неопозиво благотворне ефекте договора постигнутог између ЕУ и Анкаре крајем прошлог месеца.

Према том договору, број прелазака из Турске ка Грчкој је у првој календарској недељи (30. 11 – 6. 12) после самита с Турском (29. 11) драстично редукован са 23.666 на 9.093. У две седмице после тога, на пут преко Егеја упућује се две хиљаде људи дневно.

Не, него двоструко више, четири хиљаде дневно, тврди се у извештају Европског савета, који до краја децембра стоји под ротирајућим председништвом Луксембурга. Редукција бројева би после договора с Турском била минимална.

Према писању Шпигела, Јункер је од стране високопозиционираних европских функционера опоменут да се на управо завршеном састанку шефова држава или влада у Бриселу уздржи од неозбиљних графика, али "Комисија је очито остала опуштена".

"Осим безначајних варијација, тренд се поклапа са подацима УНХЦР-а", преноси Шпигел Јункерову изјаву.

Замисли један број

Али, остаје нејасно на које се то податке УН Јункер позива. Последње статистике Агенције за избеглице говоре о 2.852 илегална преласка дневно из Турске у Грчку (19. 11 – 25. 11); 3.436 (26. 11 – 2. 12); 3.629 (3. 12 – 9. 12); и 2.774 (10. 12 – 18. 12). По данима то изгледа још диференцираније: 15. децембра је дошло 5.000, 18. мање од 1.500.

УНХЦР даје и тачне податке колико се избеглица из Грчке упућује балканском рутом према Аустрији и Немачкој – на пример, 3.852 последњег петка, што би пре потврђивало статистику луксембуршког председништва, а не Комисије.

Комисија и Савет другачије дефинишу размере избегличке кризе, чиме је створен политички преседан. "Експерти упозоравају да је штетно када се политика прави и води помоћу бројева. Овог тренутка је потпуно неизвесно да ли смањење броја избеглица треба објашњавати временом или оштријом политиком Турске", пише Шпигел.

И даље: "Фасада лепих бројева осигурала је Јункеру барем једног обожаваоца – немачку канцеларку Меркел. Већ месецима се Меркелова труди да поништи утисак како је до драматичног пораста избеглица дошло тек након што је почетком септембра допустила слободан улазак избеглица, које су до тада седеле блокиране у Мађарској, или након селфија са њима."

Сада јој Јункер даје за право. "'То можемо да поделимо без напора', рекла је у Бриселу свом гласноговорнику гледајући у Јункерову графику", преноси Шпигел.

Идеолошка синхронизација између председника Комисије Јункера и немачке канцеларке Меркел представља покушај креације модерне политичке схоластике, где су закључци логички исправни, само су премисе на основу којих се доносе погрешне.

Земље дуж балканске руте ће бити прве које ће процењивати одвојене статистичке домете бриселске администрације и луксембуршког председништва. Простор за интерпретацију им је мали, што није њихова кривица.

Ништа не функционише како треба 

Балкан ту муче два проблема, чије габарите и Брисел и Берлин намерно држе замагљенима. 

Најпре, изгледа да је Комисија одлучила да се у идућу годину улази са оптимистичном представом како финансијско-политички аранжман са Турском у самој основи решава избегличку кризу, барем што се Европе тиче. Ставове супротне томе Брисел би без много гриже савести био у стању да прогласи призивањем апокалипсе.

Други проблем је у Берлину. Канцеларка Меркел је тек неколико сати уочи партијског конгреса ЦДУ пристала да у говор укључи термин "знатна редукција", чиме је око себе накратко окупила посвађане делегате. Сада под хитно мора показати да је у праву, "иначе је тај тријумф већ прошлост", пише Шпигел.

Њен службени адут је поузданост Турске као партнера. Ако се Турска ипак покаже непоузданом, неслужбени адут канцеларке Меркел су земље дуж балканске руте, од Македоније до Аустрије. Кроз успоравање, отежавање, онемогућавање пролаза, кроз међусобне свађе и брзе рекурсе на старе рачуне, оне би требало да "знатно редукују" број избеглица које желе у Немачку.

Друге могућности за "уредну регистрацију" милиона избеглица и азиланата балканске земље, и поред најбоље воље, немају. Оно што ломи њихове капацитете уредне администрације није сам феномен, већ број избеглица.

Или Турска, или Балкан – трећу могућност за "знатну редукцију" Берлин нема, осим ако не одлучи да сам испрља своје хуманистичке руке, што за канцеларку Меркел није опција.

Зато је управо завршени самит ЕУ само куповање времена у трговини пешчаних сатова. "Ништа не функционише како треба: ни безбедносне контроле на спољним границама, ни организација прихватних центара, ни провера идентитета избеглица, ни њихов пут ка Европи, ни протеривање одбијених, ни борба против кријумчарских банди", коментарише Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Нова година је стара година

Још једна оваква година је немогућа, закључује франкфуртски лист. Не за Аустрију, земљу која се технички налази на балканској рути. Позивајући се на кругове око канцелара Фајмана, дневник Пресе пише о предстојећим променама у влади, при чему би Фајманове социјалдемократе преузеле сектор унутрашњих послова од конзервативаца. 

"Инспирацију су канцелару дали бечки социјалдемократи, који од – по њиховом мишљењу – победе на локалним изборима стоје на становишту да би сада и републички социјалдемократи требало да се профилирају кроз појачану 'избеглице, добро дошли' политику Ангеле Меркел. Због тога би на место строге Јохане Микл Лајтнер требало довести неког социјалдемократу који ће се залагати за 'хуманију избегличку политику'", објашњава тај лист Фајманове планове за идућу годину.

Они би могли бити остварени врло брзо, са приближавањем председничких избора у Аустрији у рано пролеће, које би социјалдемократе искористиле као повод за неупадљиво преуређивање владе.

Канцелар Фајман је изгледа прешао Рубикон и одлучио да свој политички опстанак у потпуности веже за судбину Ангеле Меркел. Привремену неутрализацију противника канцеларке Меркел на партијском конгресу Уније он је схватио, као и бечки градоначелник Хојпл своје локалне изборе, у терминима дугорочне политичке стабилности.

Стара година је Нова година

Разлога за оптимизам ипак има иако они не долазе директно из политике, већ више из културне географије Европе.

Тим Бајхелт, професор европских студија на Универзитету Вијадрина у Франкфурту на Одри, сматра да су предсказања о "крају ЕУ" драматично претеривање.

"Заиста, континент изгледа подељен у односу на начине решавања избегличке кризе, али свађа је боља од ћутања", каже Бајхелт у интервјуу за Шпигел и додаје да хармонија није најстабилнија основица за стварање групног идентитета.

"Свађа је за Европу кориснија од варљиве представе мира, радости и веселе чашице. Идентитет настаје кроз разговор и сучељавање. Кад се тако различите земље као Холандија и Грчка не би свађале, тек би то био знак за забринутост", сматра Бајхелт.

Укратко, није Европа хотел где се гости спакују и оду кући због лошег времена. Сви остају ту где јесу, чак ни Велика Британија не пати од вишка алтернатива.

Актуелна свађа око избеглица није крај ЕУ, већ битка за дефиницијску моћ унутар ЕУ, борба за сутрашњу политику и идентитет Европе. А за то се исплати потрудити.

Горњи оптимизам важи на дуги рок. Краткорочно је ствар проблематичнија. Актуелна пат-позиција унутар европске избегличке политике може да Европи у целини нанесе још много штете јер, како пише франкфуртски лист, "мигранти је схватају као директни подстицај да хитно крену на пут, пре него што постане касно".