Усвојен нацрт глобалног споразума о клими

Нацрт глобалног споразума обилује вишеструким опцијама, а већина тачака односи се на дефинисање обавеза земаља у борби против климатских промена, преноси АП.

Наредних дана се очекује и споразум који ће обезбедити заустављање пораста темепратуре на 2 степена до краја века. Светска метеоролошка органзација упозорава да смо прешли пола пута, температура је виша за степен, а 2015. је најтоплија од како се температура мери. 

Како је наведено, министри ће наредних недељу дана преговарати о коначном споразуму.

Већ првог дана конференције огроман глобални интерес исказало је 150 председника држава и влада. Али у данима који су уследили, није затворено ниједно од основних поглавља неопходних за коначан споразум.

"На правом смо путу али постоји још много посла. Председници држава дали су политички импулс, а сада преговори то треба да преточе у споразум", каже Јанош Пастор, помоћник генералног, секретара УН за климатске промене.

Да ли ће климатски споразум бити правно обевезујући једна је од најспорнијих тачака у преговорима. То је делом због САД, јер у Америчком Конгресу Републиканци блокирају план Барака Обаме. Зато се трага за компромисом према којем би само делови споразума били обавезујући.

Ипак ветар у леђа дају Национални планови о смањењу емисије угљен диоксида које су пред конференцију поднеле 183 земље. Иако је циљ заустављање пораста температуре на два степена до краја века, ни то неће проћи без огромних последица. Пораст нивоа мора произвешће 280 милиона климатских избеглица који живе дуж обала.

"Веома смо забринути. Саветујемо становништво да је време да се прилагодимо климатским променама премештањем дубље у копно, даље од обале", Елена Марстерс, активисткиња са Кукових острва.

Србија ће смањити емисију ЦО2 за готово 10 одсто до 2030. На предлог Европске уније 2021. спровешће се прва ревизија, како би се видело да ли смо на правом путу.

А како то раде у Европској унији? Пример налазимо 80 километара од Берлина, у сеоцу са свега 130 становника. Они живе 100 одсто од обновљивих извора, снаге ветра и енергије сунца. Струје има и више него што треба, па се уступа националној мрежи.

"Показали смо да се може без нуклеарне енергије, а питамо се када ће светски званичници разумети проблем климатских промена? Грађани трпе и боре се", рекао је Сигфрид Каперт, енергетски активиста.

Након Париза оваквих примера требало би да буде све више. И то не само у развијеним земљама. Свакако, Париски споразум биће полазна тачка, никако одредиште. Већ за понедељак заказан је Форум одрживих енергија, највећа пословна манифестација, која треба да зацрта пут убрзаног развитка зелене економије.

Конференција УН о клими у Паризу трајаће до 11. децембра и на њој учествују представници 195 земаља.