Колико су терористи променили француски начин живота

Да ли је заштитни знак Париза убијен заједно са 129 људи? Уместо људи који испијају вино, испред бистроа и ресторана пале се свеће. Ајфелова кула је затворена. Улице у појединим квартовима су пусте.

Најозбиљнија полицијска рација на северу Париза, у предграђу Сен Дени, блокирала је тај део града у ком живи 20.000 људи. Чак и кад се акција завршила, улице су биле пусте.

"Веома је чудна атмосфера у том делу Париза, мада је и у другим деловима Париза опипљива нека врста панике и шока, у којој се налазе још од петка", истиче Ненад Томић, новинар Радио Франс интернасионала.

Иако кафићи нису потпуно празни, приметно је да је слобода уживања, својствена западној Европи, суспендована.

"Можда људи већ мало брже испијају кафе и пиће на терасама, приметан је одређени страх, и после оне катастрофе од петка увече цео викенд није било концерата, није ништа радило, чак су и биоскопи у суботу били затворени, али сад су већ почели да се одржавају концерти", додаје Томић.

Французи од свог менталитета не одустају ни у виртуелној стварности. Парижани страху и терористима пркосе на друштвеним мрежама. Да би показали да се не боје, Французи на мрежу Твитер каче своје фотографије из кафића, ресторана, бистроа и креирају нову паролу – уместо "Ја сам Шарли", поручују "Ја сам на тераси!".

То потврђује и Арно Гујон, некадашњи Парижанин, данас становник Београда.

"Да су они као и Срби 1999. године сачували смисао за хумор, цинизам и неку радост живљења. И то је важно, у овим тренуцима се окупљамо, не заборављамо и идемо даље", каже француски хуманитарац Арно Гујон из организације "Солидарност за Косово".

Даље се морало кренути и после напада на редакцију сатиричног листа Шарли ебдо. Ванредно стање сада ће трајати много дуже – формално, три месеца. Неформално, док се град не навикне на нове околности.

"Парижани се навикавају на свакодневне сирене полиције, то је нешто што ће бити свакодневица и бојим се тога. Чули смо и чујемо и даље од власти да ће Французи морати да се навикну на тероризам и то је страшна порука. Да ли имамо избора, то је огромно питање", наводи Гујон.

Одговор на ово питање, у свом маниру, дао је лист Шарли ебдо. На насловној страни порука – они имају оружје, али ми имамо шампањац.