Да ли петак 13. мења свет?

Некадашњи амбасадор Србије и Црне Горе у Паризу и директор агенције Бета Радомир Диклић, гостујући у емисији "Таласање" Радио Београда 1, каже да Париз више нији исти град и да ће због великог "политичког земљотреса" сада бити мање интересантан, али верује да ће француске власти учинити све да се Парижани врате нормалном животу што сада није могуће.

Крај у коме се то догодило је крај где живе превасходно Французи, јер сами Парижани традиционално избегавају делове града где су туристи, напомиње Диклић.

Када је у питању Оланд, он се пре свега обраћа француској јавности, оцењује Диклић, а оно што следи је наставак предизборне кампање, када се очекује да опозиција још јаче "удари на Оланда".

"Не смемо заборавити да је Француска учествовала у растурању либијске државе и сада то мора да се плати", сматра Радомир Диклић.

Указује да у Француској има људи који су исламофоби и да се сада може очекивати да Мари ле Пен све то искористи, као и да је сада на целокупном јавном мњењу и медијима да покушају да сузбију ту исламофобију.

"Када је у питању суспензија Шенгена, ја то разумем као појачану контролу на свим граничним прелазима између држава", каже Диклић.

Што се тиче општине Моленбек у Бриселу, Диклић каже да ту живе људи која су трећа или четврта генерација Белгијанаца пореклом из Марока, али да су они само пореклом из Марока.

"Њима се кроз систем годинама само говорило да су они равноправни, али само се говорило", напомиње он.

Говорећи о медијима у тренутној ситуацији, Диклић напомиње да би сада медији морали много да воде рачуна, то јест максимално, када говоримо о религијама, али и да би сама Европа морала да реши питање избеглица, јер заустављање избеглица је немогуће, али мора да се реши на један системски начин, јер су ти људи у једном безнађу.

Професор Факултета безбедности Зоран Драгишић сматра да је у том случају заказала служба безбедности, а не обавештајна служба.

Проблем тих служби је што су по дефиницији неуспешне, јер се ни један њихов успех не бележи, али када се догоди трагедија то одмах изађе у први план, каже Драгишић. "Организатори су напад урадили одлично, јер су се добро контраобавештајно заштитили", оцењује.

Упозорење "Могућ је терор. Напад у Паризу" није обавештење службама, каже Драгишић и додаје да је обавештење и упозорење "да ће се тад и тад догодити напад, да ће та и та особа урадити то и то".

Сматра да је стварање атмосфере против муслимана сасвим очекивано и очекује да ће исламофобија достићи свој врхунац.

"Ја се не бих зачудио када би неке јединице сада кренули на људе муслиманске вероисповести, што је и циљ терористичког напада како би дошло до политичких последица, а ЕУ то по својим начелима не би никако смела да дозволи. Најважније сада је очување религијског мира у Европи, јер нарушавање међурелигијских односа не би донело ништа добро", каже Драгишић.

Колико се цела ситуација тиче и Србије, Драгишић каже да ми у овом тренутку јесмо угрожени, али да не треба ширити нити панику, али ни лажни оптимизам, јер Балкан јесте на мети Исламске државе.

"Ми на Балкану имамо аутохтоно муслиманско становништво, јер је око осам милиона људи на Балкану муслиманске вероисповести. Ми сада не можемо знати колико је тачно људи преко западних земаља отишло у сиријски рат, оно што сигурно знамо је за њих 50. Нама прети покретање међурелигијског рата на Балкану", оцењује Драгишић.

Новинар недељника Време Момир Турудић сматра да је реакција француског председника Оланда помало хистерична, јер је, како каже, улога државника да сагледа реално шта се десило и да се у будуће то не догоди, као и да се живот грађана врати у нормалу.

"Информација да је Сирија фабрика терористичких напада није нова информација, то је чињеница која од почетка сиријског рата постоји. Не видим зашто би се сада Оланд тиме изненађивао", каже Турудић.

Када у свету долази до великих ломова, долази и до јачања екстремизма, указује новинар Времена, али истиче да је потпуно погрешно посматрати Исламску државу као нешто што је настало преко ноћи.

"Па сетимо се само Либије. Либија је имала највише оних који су били део Ал Каиде, али то нису људи које је држава организовала у те редове. Ви сте имали Бин Ладена који је у америчким медијима био карактерисан као борац за људска права, а онда се десио 11. септембар, као одговор на рат у Авганистану. То је био исто хистеричан одговор тадашњег председника Џорџа Буша. То је био један медијски спектакл. Почело је са Ираком, Либијом и надам се да се завршава са Сиријом", каже Момир Турудић.

Људе који беже од ратних страхота неће ништа зауставити, истиче он, и упозорава да је то питање које се што пре мора решити.