Читај ми!

Зашто је Немачка избеглицама крајњи циљ?

Избеглице су у свом кретању усмерене на тек неколико земаља Уније, пре свега на Немачку. Стручњаци наводе да избеглице Немачку гледају као земљу социјалне сигурности где лако могу да се интегришу у друштво.

Хладно море, па бар пет граница на путу до најжељеније земље. Са Блиског истока чини се сви журе ка Немачкој.

Прошле године скоро сваки четврти мигрант који је пролазио кроз Србију желео је у Немачку, сваки седми у Шведску, а сваки десети у Аустрију. Стару статистику потисли су нови подаци са терена. Последњих дана хуманитарне организације кажу да чак 80-90 одсто избеглица нема дилему, циљ је Немачка.

"У њиховим главама постоји представа да је то земља социјалне сигурности. Имају одличне програме интеграције, подразумевају да процес упознавања обичаја средине где ће живети почиње још током поступка азила", објашњава Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права.

Мотиви су осим рођачких веза и социјална давања, која уз кров над главом подразумевају и 143 евра по члану породице. Али мотивише и брзи приступ тржишту рада.

После Немачке избеглице радо бирају и скандинавске државе благостања, али и Холандију. Помоћ је великодушна.

"Добијају 10.000 евра помоћи да науче холандски језик, да савладају обичаје и то су бесповратна средства", истиче Ковачевић.

Бесповратна средства Мађарска је уложила у изградњу зида, који можда најбоље осликава став Вишеградске четворке, јасан и у изјавама пољских, чешких и словачких лидера да избеглице нису добродошле.

Аустрија, на дистанци, превози их до немачке границе. Велика Британија на великој удаљености и са јасном поруком: примићемо 20.000 људи у наредних пет година.

У истом периоду Берлин би могао да прихвати до два милиона људи. Иако лидер у решавању кризе, не може сам да поднесе терет.

"То Немачка ради, да инсистира на солидарности и да терет подели међу земљама чланицама ЕУ, онда свака земља преузима појединачну одговорност за своја поступања и то је онда питање да ли имамо ЕУ", каже Владимир Петронијевић из Групе 484.

Питање које мучи и Брисел, теже пада Берлину. У јеку избегличке кризе пола милиона људи за девет месеци је више него што Немачка може да поднесе. Први корак у промени политике азила погодиће азиланте са Балкана. Вратиће их кући по убрзаној процедури. Судбина осталих се разматра, једини за које се не планира брз повратак су Сиријци.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом