Четврт века немачког јединства у јеку избегличке кризе

Гаук је избегличку кризу у Немачкој оценио као један "Херкулес-задатак" за више генерација и похвалио храброст и самопоуздање Немаца од пре 25 године, које је водило, како је рекао, мирној револуцији у ДДР.

"Искористимо то сећање као мост... унутрашње јединство настаје тамо где га ми истински желимо и где се ми потпуно свесно за то бринемо...", рекао је Гаук и додао да унутрашње јединство живи од тога да се не прекида разговор на тему шта Немце повезује и шта би их требало везати, преноси Танјуг.

Гаук је у свом говору, на свечаности којој је присуствовала политичка и државна елита са канцеларом Ангелом Меркел и око 1.500 гостију, повукао паралелу између уједињења Немачке од пре 25 година и актуелног прихвата стотине хиљада избеглица и оценио да би избегличка криза могла донети више тешкоћа, него некада уједињење.

"Унутрашње јединство Немачке може расти пре свега, зато што ми нас схватамо тако да припадамо једни другима и зато што ми желимо да живимо уз поштовање политичких вредности", рекао је Гаук и, подсећајући на Вилија Бранта који је 1990. године рекао да треба да заједно расте оно што припада једно другом, рекао да сада треба да расте заједно оно што не припада једно другом.

"Као 1990. године очекује нас изазов којим ће се генерације бавити... такође и онда није постојао историјски узор на који се Немачка могла оријентисати... сада, другачије него онда, мора заједно расти, оно што до сада није припадало заједништву", рекао је Гаук на централном скупу где су демонстрирали и левица, која је тражила да све избеглице добију право на останак, али и припадници Пегиде, која се томе противи.

Централна церемонија обележавања Дана немачког уједињења се, по протоколу, одржава у покрајини која даје председника Бундесрата, горњег дома парламента, где је заступљено 16 немачких федералних јединица.

Овај пут је то Хесен, где је у Франкфурту већ јуче почела народна забава и прослава "сребрног јубилеја" и где је подигнуто око 200 шатора и планирано 300 различитих догађаја, скупова и изложби.

Велика већина Немаца поносна на своју земљу

Немци су, после четврт века живота у заједништву, поносни на своју земљу, показује статистика.

Према актуелној анкети магазина Штерн пред Дан уједињења, чак 80 одсто Немаца је рекло да је поносно на своју земљу, а поводом чињенице да на челу земље стоје двоје источних Немаца, канцелар Ангела Меркел и шеф државе Гаук, огромна већина њих, 83 одсто, рекло да порекло не игра улогу.

У бројним причама у медијима о животу обичних људи којима је уједињење донело бољитак и фазама од еуфорије, преко обнове истока, до отрежњења и реалности заједништва, посебно се указује на процене немачких економиста, који повлаче позитивни биланс у четврт века заједништва.

Економисти кажу да су, после пада Берлинског зида, животни стандард и привредни развој бившег ДДР толико узнапредовали да се може говорити о "другом привредном чуду" и тврде да је гигантски преображај банкротиране планске привреде некадашњег ДДР у једну конкурентну, социјалну тржишну привреду импресивна прича о успеху.

У Немачкој, где избеглице и избегличка криза доминанирају међу политичким темама, у подсећањима на време пре четврт века, каже се да, ипак, све разлике нису "испеглане" и да браћа са запада и даље помажу оне са истока, иако, то многим Немцима не свиђа.

Немачка четврт века заједништва обележава као водећа привредна земља Европске уније, која без обзира на избегличку, дужничку, евро и остале кризе и даље може да буде пример земље благостања, на шта су Немци веома поносни.

Немачка је од уједињења до данас постала центар моћи и одлучивања ЕУ, земља у којој многи грађани, чак и они из ЕУ траже и налазе "ухлебљење", земља у којој многи страни студенти, уз социјално подношљиве цене студија, добијају своје место, у којој се један Немац, турског порекла налази на челу једне немачке партије, у чијем Бундестагу седи и један Африканац, земља у којој је једно сироче из Вијетнама било немачки вицеканцелар-земља једнаких шанси за све.

Осим "ружичасте стране", постоји, међутим и друга страна "медаље" која каже да се избеглице и њихови домови свакоднено нападају, да се у Немачкој воде и нечувени процеси против неонациста, гласа за неонацисте и десничаре или да се земљи пребацује за тужну судбину неинтегрисаних странаца.

Немачка данас представља водећу земљу ЕУ, а подсећања на време ДДР код многих изазивају болне успомене на комунизам и прогоне, али и нешто лепше емоције и сету на прохујалу сигурност радног места у државним службама, вожњу "трабантима" и - банане, као највећи луксуз некадашње ДДР.

Када је реч о празнику уједињења, медији свих ових година пишу да је народу више остао у сећању 9. новембар 1989. године када је пао Берлински зид, као крај ДДР и конфликата истока и запада и дан који симболизује прилог обичних људи историјским променама, од официјелног, парламентарног проглашња уједињења, које се догодило 3. октобра 1990. године.