ЕУ: Избеглицама по 6.000 евра и могуће довођење породице

То је речено новинарима у Бриселу у очекивању да сутра председник Европске комисије (ЕК) Жан-Клод Јункер објави "свеобухватни план за имиграцију" и хитно решавање садашњих великих невоља с приливом стотина хиљада избеглица из ратова и економских миграната из Азије и Африке, преноси Бета.

У исто време, изјава званичника у Берлину да ће Немачка идућих година примати пола милиона избеглица годишње бацила је ново светло на избегличку кризу, која је уздрмала ЕУ.

Планом ЕК све чланице ЕУ треба да се обавежу да ће примити одређену квоту избеглица, уз успостављање сабирних центара за контролу и попис избеглица и миграната на спољним границама Уније.

Знатно ће, међутим, бити пооштрени услови за азил који могу добити само "политичке избеглице" из ратова и прогона, док "економски мигранти" који долазе у ЕУ да би решили своје економско-социјалне проблеме неће моћи да добију дозволу за боравак у Унији.

Те мере значе и да ће свим азилантима са Западног Балкана бити ускраћен боравак у ЕУ, па ће зато, уз Србију, Македонију и Босну, на списак "безбедних земаља", где нема ратова, политичких прогона и у којима постоји владавина права, бити стављени и Албанија, Црна Гора и Косово.

Извори ЕУ нису желели да се осврћу на изјаву немачког вицеканцелара Зигмара Габријела да ће Немачка настојати да идућих година прима по 500.000 избеглица и критике неких чланица Уније да је Берлин једностраном одлуком о пријему таласа избеглица нарушио "шенгенски простор", али су рекли да Немачка има право да себи обезбеди потребну радну снагу и из подручја изван ЕУ.

Претходно је "газда немачких газда", шеф Удружења немачких индустријалаца Улрих Грило ставио до знања да избеглице из ратова нарочито из Сирије, међу којима има много оних који су образовани и стручни, све треба примити и да ће њима посао бити одмах обезбеђен посебно у систему поште и немачких железница.

Велика размимоилажења, међутим, око тога како решити избегличку кризу и даље постоје нарочито између чланица на истоку и западу Уније, а према истраживању ЕУ, 38 одсто европских грађана сматра да је криза с избеглицама и економским мигрантима највећи проблем у Унији, уз незапосленост.

Вишемесечно оклевање и неслога међу државама ЕУ у вези с тим како се изборити с таласом избеглица такође су изазвали велику одбојност у неким чланицама Уније, нарочито према муслиманским избеглицама и дали нови замах политичким снагама крајње деснице у Европи, које су негде и на власти у земљама европске двадесетосморице.

Тако је друга по снази опозициона странка у Француској Национални фронт у јасној намери да придобије већи уплив међу потенцијалним гласачима, изнела тврдњу да Немачка масовним прихватањем избеглица жели да добије "робовску радну снагу... и обори наднице".

Челници Француске и Немачке, Франсоа Оланд и Ангела Меркел, нагласили су да Европа неће одустати од своје цивилизацијске и демократске вредности, што је давање азила избеглицама из ратова и политичких и верских прогона, али ће обуставити и враћати придошлице које настоје да илегално дођу у ЕУ, што значи да претходно немају обезбеђен посао и приходе.

Немачка канцеларка Меркел и председник Оланд саопштили су да све чланице ЕУ зато морају да прихвате обавезне квоте за расподелу досад придошлих избеглица.

Према нацрту решења које нуди ЕК, од укупно 160.000 избеглица, око 40.000 њих примила би Немачка, 31.000 Француска, док би рецимо Пољска, иако је пристала да прими само 2.000, морала да прихвати 12.000, Хрватска 1.100, Словенија 1.000, Малта 300 избеглица.

Мађарска, Грчка и Италија, где је досад дошао највећи део таласа избеглица, биле би изузете из ове обавезе.

Оланд је синоћ изјавио да би без тог механизма обавезне прерасподеле "експлодирала заједничка политика ЕУ" и да би то без сумње био крај шенгенског простора и повратак на националне границе.

"А да ли се мисли да би враћање националне границе био жељени одговор?", запитао је француски председник и одлучно нагласио да то никако не би било решење "јер је нама потребна Европа, а Европи је потребна и солидарност и одговорност".

Фајман за хитан самит ЕУ и солидарност

У међувремену, аустријски канцелар Вернер Фајман затражио је хитно одржавање Самита ЕУ на тему избегличке кризе и истиче да озбиљно разматра предлог за везивање пријема избеглица са финансијским дотацијама.

Фајман је, након седнице владе, рекао да би Самит ЕУ требало да се одржи што пре, након састанка министара унутрашњих послова. Такође је поновио захтев за солидарношћу у ЕУ и предложио повезивање финансијских дотација за фер расподелу избеглица.

Од Самита ЕУ Фајман, како каже, не очекује никаква "патент решења" нити једноставне одговоре, али Унија мора да координира своју подршку УНХЦР-у, као и политичке кораке на међународном нивоу и, наравно, расподелу азиланата.

Пренео је да о пријему избеглица постоји "тешка дискусија", подвукавши да је за ЕУ неприхватљиво да поједине земље, само зато што лично нису погођене, не учествују у заједничком решењу.

Због тога, како је истакао, он озбиљно разматра предлог да се финансијски захтеви из земаља чланица вежу за испуњавање обавеза према избеглицама.

"Поједине земље очигледно треба подсећати да је азил људско право", критиковао је Фајман пре свега мађарске суседе и додао да се не смеју подизати зидови против ратних избeглица.