У Шведску недељно стиже 700 деце без родитеља

Већина њих су дечаци у тинејџерском добу, који након одласка из земаља Блиског истока, Африке или Азије, свој пут завршавају прелажењем преко Ерсундског моста, који повезује Копенхаген и шведски град Малме, преноси Танјуг.

У Малмеу, првој дестинацији у којој избеглице у Шведској проналазе помоћ, налази се транзитни центар чије особље се стара о деци без родитеља током првих дана њиховог боравка у земљи.

Нека од њих долазе са повредама главе или сломљеним костима, наводе запослени у центру, преноси Ројтерс.

Повреде су често последица пада из камиона, у којима деца путују, али и дело кријумчара, које родитељи плаћају како би безбедно одвели њихову децу до севера Европе.

Неки пате и од губитка слуха јер су их ударали по ушима током опасне пловидбе преко мора, за коју су коришћени неадекватни сплавови и чамци.

"Прихватили смо и многе који су стигли из Либије, а међу њима су и они који су путовали бродовима који су се преврнули", поручила је менаџерка центра Кристина Розен.

Запослени у центру сматрају да је половини деце неопходна психичка нега, а као пример, наводе да је једно дете, које је на пут пошло без родитеља, видело свог брата како се дави у Средоземном мору.

Родитељи, наиме, често могу да приуште да кријумчарима плате само за једног члана породице, те шаљу децу на далек пут до Шведске у нади да ће тако избећи њихово регрутовање као бораца неких милитантних група, попут Исламске државе, објашњавају запослени у центру.

Како додају, мање од трећине деце, која долазе без пратње старијих, поново се сусретне са родитељима.

Малишани у транзитном центру у Малмеу остају само неколико дана, а потом одлазе у друге градове широм Шведске, а уколико су још веома мали, добијају смештај у хранитељским породицама.

Запослени се труде да им олакшају боравак у жељи да га доживљавају као свој дом, а не институцију, те деца у "дневној соби" центра често играју игрице на компјутеру или "крстаре" Фејсбуком.

Деца која долазе возом на себи обично имају чисту одећу за разлику од оних који стижу камионима.

"Оно што је најуочиљивије на њима је велики умор и глад. Једу бескрајне количине хране", рекла је Розен.

Лутајући улицама Малмеа, малолетници често наилазе на непознате особе које их потом предају градским властима.

Нека деца трагају за полицијским или социјалним радницима док друге кријумчари остављају у близини агенције за мигранције дајући им упутства како да стигну до њихових канцеларија.

Шведска је земља, подсећа Ројтерс, која у односу на број становништва има више тражилаца азила него било која друга европска држава, а због све горе ситуације у Сирији, њихов број се повећава.

То је земља која прима избеглице већ деценијама, а у њу долази и трећина деце која стижу у ЕУ без родитеља.

Прошле године 29 одсто деце без родитеља, која су тражила азил у ЕУ, дошло је у Шведску, додаје агенција истичући да трошкови њиховог збрињавања ове године износе 1,1 милијарду долара.

Око 92 одсто деце, која долази без пратње старијих у потрази за азилом, има између 13 и 17 година.

Од почетка године до августа, у Шведској је захтев за азил поднело 9.383 деце без родитеља што је знатно више него током целе 2014. године, када је захтев поднело њих 7.049.

Према подацима шведске миграционе агенције, та деца су углавном пореклом из Авганистана, Еритреје, Сомалије и Сирије и већина су мушког пола.

Стопа запослености код малолетника који су дошли у земљу између 2003. и 2013. године је нижа од прошецне у Шведској, показало је истраживање Универзитета у Стокхолму, у којем се наводи да деца без родитеља чешће налазе посао од оних који су дошли у пратњи својих старатеља.