Стратфор: Измене Шенгенског споразума угрозиле би саму ЕУ

"Земље чланице ће у наредним годинама тражити да им се дају повећана овлашћења и дискреција у погледу поновног увођења граничних контрола. Чланице ЕУ у северној Европи ће се такође залагати за суспензију или чак искључење земаља на спољним границама ЕУ за које се сматра да не успевају ефикасно да контролишу границе", наводи се у анализи Стратфора која је у целости објављена на порталу Еурактив.

Додаје се да ће као последица тога нове чланице ЕУ ће тешко моћи да уђу у Шенгенску зону, док ће отпор дела земаља да у Шенген прихвате државе попут Румуније и Бугарске, које су у Европској унији скоро деценију, али још чекају да се прикључе Шенгенском простору, постати сасвим уобичајена ствар, преноси Бета.

"Чак и уколико изостане права реформа Шенгенског споразума, земље чланице ће наставити да повећавају полицијске контроле на железничким и аутобуским станицама и на аеродромима", наводи се у анализи, уз подсећање да више земаља већ примењује повремене полицијске контроле на возовима и аутобусима и оцену да ће та пракса ће вероватно бити све распрострањенија.

У анализи се истиче се да, иако се Шенгенски споразум не може поистоветити са начелом слободног кретања, будући да сваки грађанин ЕУ има право да прелази у друге чланице и у њима борави независно од тога да ли постоје граничне контроле или не, слабљење тог споразума може да нашкоди начелу слободног кретања.

"Шенгенски споразум је направљен да ојача слободно кретање људи и створи континент без граница. Реформе Шенгенског споразума до којих ће вероватно доћи нашкодиће том основном начелу", наводи се у анализи.

Додаје се да би то могло да води ка нарушавању и других слобода које су у основи интеграција.

"Највећа претња Европској унији као последица ограничења слободног кретања људи било би слабљење слободног кретања робе, а то би могло да означи крај Уније у садашњем облику", упозорава се у анализи.

Као најзначајнији узроци за промене, наводе се слаба привреда и појачани прилив избеглица, уз објашњење да су и Шенгенски споразум, као и зона евра, примењивани 1990-их година, у тренутку када су постојали изгледи за трајни економски просперитет, а Хладни рат био је окончан, па су земље чланице биле вољне да се одрекну суверенитета у неким областима.

"Ово није први пут да се преиспитује Шенгенски споразум, али владе и политичке групе широм Европе, услед комбинације растућег броја тражилаца азила, јачих националистичких партија (које су последица недовољно јаке економије) и крхког економског опоравка, траже промену, а у неким случајевима и поништавање Шенгенског споразума", закључује се у анализи Стратфора.