Папа тражи опроштај за недела цркве у време конквистадора

Папа је на скупу лидера аутохтоног становништва у присуству првог староседелачког председника Боливије, Ева Моралеса, указао да је латиноамеричка бискупска конференција у прошлости признала да су "велики греси почињени над домороцима Америке у име бога", пренео је Асошијетед прес, наводи Танјуг.

Папа је подсетио и да се папа Јован Павле Други током посете Доминиканској Републици 1992. године извинио староседеоцима на америчком континенту за "бол и патње" изазване током пет векова присуства цркве у Америци.

Папа Јован Павле Други тражио је опроштај од народа Америке у тренутку обележавања 500 година од како је Кристофер Колумбо открио Америку.

"Желим да будем потпуно јасан, као што је то учинио свети Јован Павле Други: понизно молим за опроштај, не само за недела саме цркве, већ и за злочине против староседелачких народа у време тзв. освајања Америке", рекао је папа Фрања, уз аплаузе окупљених.

"Желим и да се сетимо хиљада и хиљада свештеника који су се снажно противили логици мача са снагом крста. Било је греха, и било га је много. Нисмо се никада извинили, тако да сада ја тражим опроштај. Међутим, било је греха, било је много греха, али је било и обиља милости коју су увећавали људи који су бранили аутохтоно становништво", нагласио је папа.

Америчка новинска агенција истиче да је папино извињење значајно због контроверзе које је избила у САД поводом планиране канонизације шпанског францисканца из 18. века Хунипера Сера, који је оснивао католичке мисије у Калифорнији.

Противећи се његовој канонизацији, аутохтони Американци тврде да је Сера брутално преобраћао староседеоце у хришћане, уништавајући села у том процесу, док Ватикан инсистира да је свештеник бранио староседеоце од колонијалног злостављања.

Извињење папе Фрање значајно је и због контроверзе коју је покренуо претходни папа Бенедикт XVI 2007. у Бразилу, бранећи христијанизацију староседелачког становништва, изјавом да су Индијанци у Јужној Америци "чезнули" да постану хришћани када су шпански и португалски освајачи насилно преузимали њихову земљу.

АП подсећа да су црквени званичници дуго инсистирали да су католички мисионари штитили аутохтоно становништво од злостављања освајача и да су их европске колонијалне силе због тога често кажњавале.

Агенција наводи и да је језуитски ред коме припада папа Фрања оснивао на континенту мисије, и да су језуити протерани у 17. веку.

Мексички бискуп Раул Вера рекао је пре папиног говора да је црква у суштини била пасивни учесник у поробљавању аутохтоног становништва у време система "енкомијенда" и постојања конквистадора и намесника.