Немачка, смањен број захтева српских држављана за азил

Статистика показује тенденцију пада броја захтева грађана Србије за азил у Немачкој, а према подацима немачког Савезног завода за миграције и избеглице Србија се налази на четвртом месту, иза Албаније, Косова и Сирије, преноси Танјуг.

Грађани Србије су у фебруару ове године поднели 2.849 захтева, у марту 2.833, а у априлу 2.279 показују подаци, по којима је у априлу, у Немачкој укупно поднето 27.178 захтева за азил, што је чак за 136,3 одсто више него у истом месецу прошле године.

Грађани Србије су у априлу, од укупно 2.279 захтева, по први пут поднели 1.642 захтева, док је поновљених захтева било 817.

Србија се по укупном броју захтева за азил њених грађана од почетка ове године, укључујући и април, нашла на трећем месту са укупно 11. 416 захтева, што је у поређењу са истим периодом лане знатно више. Прошле године је у том периоду било 6.593 захтева грађана који имају пасош Србије.

Када је реч о грађанима Косова, они су се у априлу ове године нашли на другом месету, иза грађана Албаније који су поднели 4.794 захтева. Грађани Косова поднели су у априлу 4.608 захтева што је скоро три пута мање него у марту, када су поднели 11.729, а у фебруару ове године 7.728 захтева.

Међу првих десет земаља по броју поднетих захтева за азил у Немачкој налазе се пет са Балкана - Косово, Албанија, Србија, Босна и Херцеговина и Македонија, показују објављени подаци.

Поводом великог броја азиланата са Балкана, експерт за унутрашњу политику Хришћанско-демократске уније и заменик шефа посланичког клуба демохришћана у Бундестагу Томас Штробл захтевао је да се, у циљу смањења и лакшег протеривања тих азиланата, земљама "сигурног порекла" прогласе Косово, Албанија и Црна Гора.

Подсећајући да су прошле јесени Србија, Македонија и Босна и Херцеговина проглашене у Немачкој земљама сигурног порекла, Штробл је рекао да највећи број избеглица долази са Балкана, премда је стопа оних који су добили избеглички статус скоро нула.

Када је реч о грађанима Косова, они су почетком ове године, у једној лавини азиланата која је долазила организовано у Немачку, изазвали велике политичке дискусије.
Србија је лане у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтева за азил.