"Фејсбук" брине израелску војску

Званични војни журнал Бахамане наводи да су се оптужнице за сексуалне преступе скоро удвостручиле од 2012. године с кршењем приватности, укључујући сакупљање и дељење компромитујућих фотографија, што чини 35 процената случајева, преноси Танјуг.

Журнал наводи пример да је један војник уз помоћ фотошопа лице једне девојке саборца ставио на голо тело друге особе, приморавајући је на сексуалне односе, уз претњу да ће поделити ту слику, преноси Ројтерс.

У другом случају један официр је оптужен да је тајно фотографисао девојке док се туширају.

Апликација за инстант поруке преко Фејсбука постала је посебно популарна међу регрутима у Израелу.

Главни војни цензор, бригадни генерал Сима Вакнин-Гил рекла је да су поруке о рату у Појасу Газе прошлог лета биле изазов за оперативну безбедност и да су подстакле већину дискусија које је водила тада са својим особљем.

Она оцењује да би та апликација могла да постане акутни проблем у будућности и предвиђа да ће коришћење друштвених мрежа захтевати преиспитивање званичних стандарда тајности у земљи.

Током рата у Гази војска је рекла да је ухапсила неколико војника што су објавили имена жртава преко апликације, пре него што је најближа родбина жртава званично обавештена.

Израелска војска сматра такве прекршаје безбедносним ризиком, али и хуманитарним проблемом.

Војска је, такође, кажњавала војнике због расистичких коментара на Фејсбуку и случаја групе девојака на одслужењу војног рока које су објавиле своје слике у доњем вешу и борбеним унформима.

Вакнин-Гил је рекла да ће надгледање активности друштвених медија у Израелу, како би се утврдило кршење војног закона, бити немогуће.

"Пре свега то није моја надлежност, а друго мораћете да проширите цензорство десетине пута како би се бавили свим постојећим групама", рекла је она.

Војни одговор је чини се, за сада, углавном упозоравајући.

"То је врло забрињавајући феномен и војници не схватају колико је озбиљан. Телефон је лако доступан и зато је врло лако направити прекршај", рекао је пуковник Ури Бен-Елиезер за поменути журнал.