Oживеле поделе међу Јеврејима

Мизрахи, или блискоисточни Јевреји, снажно су на изборима подржали конзервативну, десну партију Ликуд премијера Бењамина Нетанијахуа, док су се Ашкенази, или европски Јевреји углавном идентификовали са опозиционом Ционистичком унијом, преноси Бета.

Таква динамика траје већ неко време али је овог пута, због нарочито узаврелих страсти, дошло до крупних варничења. Још откако је Нетанијаху победио, две стране не престају да размењују увреде које се нису чуле у јавности читаву једну генерацију.

Тешко је одредити колико тачно има Ашкеназија, а колико Мизраха, пошто су мешани бракови међу њима данас врло уобучајени, али Мизрахи чине отприлике половину јеврејске популације Израела.

Мизрахи се жале на дискриминаторско понашање јеврејске елите европског порекла, која традиционално доминира државним, војним и пословним институцијама.

У међувремену су ове жалбе утихнуле, а и доминација Ашкеназија се смањила, међутим јаз је и даље присутан. Мизрахи, на пример, никада нису имали премијера. У затворима, далеко више има Мизраха него Ашкеназија, док је у академским круговима обрнуто.

Међу сиромасима такође је највише Мизраха, а опет најсиромашнији израелски градови, где су Мизрахи крупна већина, углавном гласају за Ликуд, опраштајући овој странци капиталистичку политику, која често не служи њиховим економским интересима.

Маликрам Башари прича да он и његова породица одувек гласају за Ликуд и да не би гласали за Лабуристе јер имају, каже, превише љаге на себи.

Ашкензији често указују да политика чврсте руке према Палестинцима, коју заступа Бењамин Нетанијаху, спречава усвајање мировног споразума који би донео земљи економски бум, од кога би Мизрахими имали користи.

Међутим, истраживања гласачких опредељења показују да Нетанијаху свој поновни избор за премијера - што пре избора није било извесно - дугује управо гласачима Ликуда из редова Мизрахија, које је мобилисао његов позив у последњи час.

Многи од њих су обећавали да ће окренути леђа Ликуду у знак протеста због економске политике коју је водио, али ипак су на крају гласал за Нетанијахуа.

Ционистичка унија, модерна инкарнација Лабуриста, неочекивано је изгубила у последњи час.

Тако је у Сдероту, граду на граници са Газом, који подједнако трпи штету од ракета и незапослености, Ликуд добио 43 одсто гласова док је Ционистичка унија добила само седам.

"Политика идентитета је снажнија од било ког економског интереса", оценио је професор Гидеон Рахат са јерусалемског Хебрејског института и Израелског института за демократију.

То, према његовим речима, такође објашњава зашто чак и најбогатији Ашкеназији настављају да гласају пре за Лабуристе - заступниких високих пореза за најимућније грађане Израела - него за капиталистички оријентисан Ликуд.

Годинама је подела на Мизрахе и Ашкеназије била утихнула, уступивши место подели на Арапе и Јевреје и на секуларне и религиозне Јевреје.

Али стари дух етничких подела поново је пуштен из боце у предизборној кампањи, када се на једном левичарском скупу ашкеназијски уметник Јаир Гарбуц пожалио на то да је "шачицу оних што љубе амамајлије преузела контролу над земљом".

Уље на ватру долила је, на Фејсбуку, левичарска списатељица Алона Кимхи, која је за десничарске гласаче рекла да су "неандерталци" и поруцила им да "попију мало цијанида". Онда се у све то укључила религиозна странка Мизрашки Јевреји, покренувиши, као одговор на увредљиве коментаре, кампању "Мизрахи гласа за Мизрахија".

Размена увреда се наставља и после избора, а кулминација сукоба била је јутарња телевизијска емисије у којој се професор, познат по радикалним тирадама против имиграције Мизраха, рекао саговорнику да се ништа лоше не би десило да су његови родитељи остали да труну у Мароку.