субота, 21.02.2015, 13:18 -> 13:49
štampajКако од бандита настају исламски екстремисти
За серију оружаних напада у Копенхагену одговоран је 22-годишњи Палестинац - радикализовани бивши бандит. Међу стотинама оних који су из Данске отишли да ратују у Сирији најмање је пет познатих гангстера. Некима је то излазна стратегија, а некима "испит мушкости", пише "Асошијетед прес".
Према наводима данске полиције, чланови банди који су муслимани бивају радикализовани како у затвору, тако и изван њега, а неки од њих су отишли да ратују у Сирији као страни борци, преноси Бета.
"Знамо да неке фундаменталистичке групе пецају у том језеру, јер знају да су у њему млади људи који су рањиви и без корена, којима недостоје осећај припадности, заједница", рекао је Михаел Аск, шеф Националног истражног центра Данске.
Омар Абдел Хамид ел Хусеин, 22-годишњи Палестинац рођен у Данској, прошле седмице је, дивљајући с ватреним оружјем по Копенхагену, убио два човека и ранио пет. Његове жртве су пале на једној трибини посвећеној слободи говора и испред једне синагоге, пише АП.
Хусеин има дугу насилничку и криминалну прошлост. Био је члан "Браће", имигрантске банде која је деловала у Копенхагену, али је, како се тврди, избачен из ње због неконтролисаног понашања.
"Тукао се са члановима других банди, и кад је његова банда пожелела мир са другим бандама, избацила га је напоље", рекао је Ајдин Соеј, социјални радник који је истраживао данску криминалну сцену и 2011. године се упознао са Хусеином.
Где се и када Хусеин радикализовао остаје нејасно, али је прошле године, док је био у затвору због напада ножем, затворска управа упозорила унутрашњу обавештајну службу ПЕТ да би он могао нешто да направи.
Служба је, међутим, одговорила да не постоји разлог да се верује како Хусеин планира некакав напад.
И пре Хусеиновог крвавог чина у Копенхагену, данске власти су почеле да се брину због тога што се чланови банди претварају у исламске екстремисте.
У јулу прошле године, полиција је обавестила посланике данаског парламента да међу стотинама људи које су отишле из Данске да би ратовале у Сирији има најмање пет познатих гангстера и још неколико људи који су "периферно повезани" са уличним бандама.
"Некима је то (одлазак у Сирију) излазна стратегија. Напуштају криминалне групе ради нове припадности, новог идентитета", рекао је Магнус Рансторп, експерт за тероризам при шведском Националном колеџу за одбрану.
Друге, пак, привлачи насиље - више него религија или идеологија, рекао је Аск из данског Националног истражног центра.
"То му дође као некакав испит мушкости. Добијеш признање у криминалном свету кад можеш рећи за себе да си био у некаквој ратној зони", сматра Аск.
Два позната члана банди вратила су се из Сирије и до дана данашњег нису кривично гоњена због тога. Један се сликао са аутоматским оружјем и поставио слику на Фејсбук; други је чак повео филмаџије са собом да сниме документарац о његовим догодовштинама.
Веза између организованог криминала и исламских екстремиста није од јуче и није нова у Европи, али је ојачана откако је Ал Каида променила тактику, па је са великих напада у којима учествују добро обучени терористи прешла на мање нападе у којима учествују локални екстремисти, изјавио је Френк Јенсен, бивши оперативац данске унутрашње службе ПЕТ.
За овакве нападе, чланови банди су савршена пешадија: то су бесни, агресивни млади људи који знају где да пронађу оружје.
На мети мрежа за регрутовање нових џихадиста поодавно се налазе млади муслимани који се у скандинавским и другим европским земљама осећају маргинализованим и дискриминисаним.
Међутим, безбедносни званичници Шведске и Норвешке тврде да нису приметили значајније повећање регрутовање џихадиста међу члановима банди.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар